Igraj za prirodu – uz igru do brige za životnu sredinu

U beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, u prisustvu ambasadora Japana promovisan je novi edukativni program u vidu igre – Igraj za prirodu u realizaciji umetničke asocijacije „ArtLink“ i korporacije „Mitsubiši“.

Inicijator projekta Jovanka Višekruna Janković, umetnički direktor „ArtLinka“, izjavila je da umetnici, kao stvaraoci, imaju ogromnu društvenu odgovornost da podstaknu pozitivne promene u svom neposrednom okruženju i društvu u celini. Zbog toga „ArtLink“ sa svojim partnerima pored festivalskog koncepta Umetnici za prirodu, osmišljava programe namenjene deci kao što je ovaj, regionalni koji se sprovodi u pet gradova u regionu.

Šef ekspertskog tima professor Miloš Banjac koji je pripremio teme i pitanja objasnio je da je osnovni cilj ove igrice da najmlađim osnovcima, učenicima prvog i drugog razreda,  približi osnovne pojmove iz eklologije i stvori svest o potrebi čuvanje životne sredine.

„Kroz igru, oni se upoznaju sa pojmom razgradnje, pojmom reciklaže i pojmom obnovljivih i neobnovljivih izvora energije. Naučiće da predmeti i stvari od plastike i stakla bačeni u prirodu u njoj ostaju kao đubre stotinama, pa i hiljadama godina. Takođe, naučiće da se njihovim prikupljanjem ili razdvajanjem pre bacanja, oni mogu ponovo koristiti – što istovremeno doprinosi i čistijijoj okolini i smanjenju korišćenja prirodnih resursa za njihovu proizvodnju. Konačno, naučiće da su sunce, vetar i voda obnovljivi izvori energije, a da su nafta, gas i ugalj neobnovljivi izvori energije i da se njihovim korišćenjem zagađuje životna sredina“, objasnio je profesor Banjac.

Ilustracije i dizajn osmislio je kreativni tim „ArtLinka“, umetnici Jakša Vlahović, Marija Dokmanović i Ana Mari Banjac.

Promociji igre prisustvovao je ambasador Japana u Srbiji, Nj.E. Takahito Kacumata koji je pobednicima igre uručio nagrade.

„Mislim da je veoma važno prepoznati da su ekološki problemi bliski svima nama kroz obrazovanje u ranom detinjstvu. Nadam se da će kroz ovu radionicu o očuvanju životne sredine koju 'Mitsubiši' korporacija zajedno sa 'ArtLinkom', deca u Srbiji postati svesna da svojim delovanjem mogu da unaprede očuvanje životne sredine. Ove godine se navršava 140 godina od prijateljstva započetog 1882. godine razmenom pisama između japanskog cara Meiđija i srpskog kralja Milana Obrenovića. U ovoj nezaboravnoj godini sa zadovoljstvom prisustvujem realizaciji radionice korisne za edukaciju o očuvanju životne sredine. Želeli bismo da podržimo i očekujemo sposobnost dece da uče kako bismo narednu prekretnicu proslavili u boljem okruženju“, istakao je japanski ambasador.

Na pitanje o poslovanju i aktivnostima korporacije „Mitsubiši“ u vezi sa zelenom ekonomijom i pitanjima zaštite životne sredine u regionu, direktor kompanije u Beogradu, g. Jano Takamaša navodi da je „Mitsubiši“ korporacija koja nastoji da obezbedi optimalna rešenja za društvene potrebe.

„Što se tiče zelene ekonomije i pitanja zaštite životne sredine, korporacija je uspostavila nove ciljeve smanjenja emisija gasova staklene bašte i smernice za ulaganja u okviru svoje mape puta ka društvu neutralnog ugljenika, objavljenom u oktobru prošle godine i planira da uloži dva triliona JPI i da do 2030. godine prepolovi emisiju gasova sa efektom staklene bašte i da stvorimo lance snabdevanja za izvore energije sledeće generacije. Naša aktivnost na ovom kursu uključuje projekte kao što su izgradnja vetroelektrana na moru, ulaganja u tehnologiju za hvatanje ugljenika, itd. Pošto korporacija 'Mitsubiši' veruje u stvaranje vrednosti među ljudima, baš kao što je ovaj projekat u osnovnoj školi 'Vladislav Ribnikar' koji će biti implementiran i u regionu, jednako važan kao i stvaranje vrednosti u poslovanju za postizanje ugljenično neutralnog društva, 'Mitsubiši' je uključen u širok spektar aktivnosti kako bi pomogao da se poveća svest i razumevanje za očuvanje životne sredine kroz projekte širom sveta, kao što je konzervacija koralnih grebena na projektima u Japanu, Sejšelima i Australiji, kao i projektima obnove tropskih šuma u ​​Maleziji, Brazilu i Keniji“, objasnio je Takamaša.