Kako će se ljudi spasiti ako usvoje „mentalitet košnice“

Oko 75 odsto svetskih poljoprivrednih useva zavisi, bar delimično, od oprašivača kao što su pčele. Svaki uticaj na populaciju pčela, može imati ogroman uticaj na globalni ekosistem. 

„Pčele nam omogućavaju život, one su jedna od osnova našeg poljoprivrednog sistema, uspeha naših useva i prinosa, i zaslužne su za tošto imamo hranu", rekla je Raina Džain, ćerka indijskih imigranata koji su se naselili u Konektikatu. 

Tu je prvi put je videla i saznala kako izgleda gubitak kolonije pčela, kada je posetila opusteli pčelinjak 2018. godine kao srednjoškolka. Videla je gomile mrtvih pčela, što ju je nagnalo da sazna šta se dešava. Ono što je otkrila - iznenadilo ju je. 

Borba protiv parazita

„Smanjenje broja medonosnih pčela je rezultat tri faktora, to su paraziti, pesticidi i loša ishrana", kaže Semjuel Remzi, profesor entomologije na Institutu Biofrontijers Univerziteta Kolorado Boulder.

Najveći problem su paraziti, prema Remziju, a posebno vrsta grinja koja se zove varoa destructor. Prvi put je otkrivena u SAD 1987. godine i sada se može naći u skoro svim košnicama širom zemlje.

U svom istraživačkom radu, Remzi je primetio da se grinje hrane jetrom medonosnih pčela, što ih čini podložnijim drugim štetnim faktorima i tako narušavaju njihov imuni sistem i sposobnost skladištenja hranljivih materija.

Ovi paraziti takođe mogu širiti smrtonosne viruse, ometati let i na kraju dovesti do uništenja cele kolonije.

Uz ohrabrenje svog profesora prirodnih nauka u srednjoj školi, tokom svoje mlađe godine Džainova je počela da radi na rešenju problema sa ovim opasnim grinjama.

Posle mnogo pokušaja i grešaka, smislila je "HiveGuard", tri-de štampan ulaz u košnicu koji je premazan netoksičnim pesticidom na biljnoj bazi - timolom.

„Dok pčele prolaze kroz ulaz, timol se hvata na telo pčele, i ubija grinje, ali pčela ostaje neugrožena", ispričala je.

Od marta 2021. godine, oko 2.000 pčelara je testiralo ovaj izum a Raina planira i da ga zvanično stavi u opticaj kasnije ove godine. Podaci koje je do sada prikupila pokazuju da je tri nedelje nakon instalacije ovog ulaza, prisutan pad zaražavanja grinjama za 70 procenata, bez prijavljenih neželjenih efekata.

Timol i drugi prirodni preparati poput oksalne kiseline, mravlje kiseline i hmelja se koriste u aktuelnim tretmanima u vidu postavljenih traka ili pragova na ulaze u košnice.

Remzi kaže da postoje i sintetička pomoćna sredstva, koja imaju tendenciju da budu efikasnija, ali mogu biti štetnija po životnu sredinu. On pohvaljuje, kako rekao - genijalnost mlade Raine u kreiranju rešenja koje maksimalno utiče na grinje, a istovremeno štiti pčele i okolinu od neželjenih efekata.

Važan saveznik

Pčele su među najefikasnijim oprašivačima na planeti. Njihov doprinos je od vitalnog značaja za više 130 vrsta voća i povrća: „Dakle, sledeći put kada zagrizete jabuku ili pijete kafu, imajte na umu da je to zahvaljujući pčelama", kaže Džain.

Ali svake godine, prema Remziju, između 33 procenta i 51 odsto pčela ugine širom Amerike. Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da pčele samo na teritoriji Sjedinjenih Država svake godine oprašuju useve vredne 15 milijardi dolara.

Mnoge od tih useva oprašuju se pod upravom pčelarskih službi, a pčele se kontrolisano prevoze kamionima širom zemlje. Kako su pčelinje populacije postale skuplje za održavanje i zaštitu od štetnih faktora, ove usluge su postale skuplje, sa efektom na potrošačke cene, navodi Remzi.

Jedno od rešenja za „gostoprimljivo okruženje" su i gradski pčelinjaci koji koriste potencijal cvetnih površina u privatnim i javnim vrtovima, na ivicama puteva, u komercijalnim zonama. 

Ali najstrašnija posledica koja nam je pred vratima, ako se sa smanjenjem populacija pčela nastavi aktuelnim tempom. To bi bila ozbiljna pretnja kvalitetu i bezbednosti hrane, upozorava Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu.

"HiveGuard" je samo jedan od načina koji Džainova koristi u svom preduzetništvu kako bi zaštitila pčele. Godine 2020. osnovala je kompaniju za suplemente "Kyeen Bee" koja prodaje pića koja sadrže pčelinje proizvode poput meda i matičnog mleča. Profit od svake prodate boce ide u fond Drveće za budućnost, neprofitne organizacije koja radi sa poljoprivrednim porodicama u Podsaharskoj Africi.

Raina se nada da je uprkos problemima moguće ostvariti ravnotežu i sklad u životnoj sredini.

Kaže da je za postizanje tog cilja, potreban upravo „mentalitet košnice": „Postoji mnogo toga što ljudi mogu da nauče kao društvo - od samih pčela", dodaje ona, posebno ističići način na koji su pčele u stanju da sarađuju, i da se žrtvuju za boljitak kolonije.