Novi izveštaj: Za pola veka - 70 odsto smanjene populacije divljih životinja

U poslednjih 50 godina populacije divljih životinja smanjene su oko 70 odsto, pokazuje najnoviji Izveštaj o stanju planete Svetske organizacije za prirodu. Uz upozorenje da je stanje prirode ozbiljno narušeno, vlade, korporacije i javnost - pozivaju da se hitno preduzmu mere kako bi se zaustavilo uništavanje biodiverziteta.

Jadransko more je izlovljeno i sve je jasnije da će u morima biti više plastike nego riba. U našem regionu postoji niz ugroženih vrsta, a najpoznatiji primer je jesetra, riba koja se smatra živim fosilom.

Ugrožen je i opstanak vuka, medveda i risa. U Srbiji priroda nije zaštićena ni u nacionalnim parkovima.

„Imamo grad na vrhu Kopaonika, imamo grad na vrhu Zlatibora, šume na Kopaoniku se suše biodiverzitet se tamo smanjuje imamo podatke o tome, zbog čega, pa jednostavno svi izvori su kaptirani i sva voda ide za ona naselja, Samokovska reka koja je u prvom stepenu zaštite je sada stavljena u cevi... Podaci iz naših istraživanja to odmah pokazuju, sve ono što je retko i osetljivo, to polako nestaje", kaže dr Boris Ivančević iz Prirodnjačkog muzeja.

U Evropi i Srednjoj Aziji beleži se najmanja stopa opadanja populacije divljih životinja - 18 odsto.

Pozitivni trendovi na našem kontinentu beleže se među pticama i sisarima, dok su vodozemci, gmizavci i slatkovodne ribe u opadanju.

Na našem kontinentu vidljivi su rezultati mera zaštite ptica i sisara, dok se broj vodozemaca, gmizavaca i slatkovodnih riba i dalje smanjuje.

Globalno, najveći gubici zabeleženi su u tropskim krajevima, koji su inače najbogatiji biodiverzitetom. Za pola veka populacije divljih životinja u Latinskoj Americi i na Karibima opale su u proseku za 94 procenta.

„Ono što je pokazao Izveštaj je da je najveći pad ustvari, zabeležen kod slatkovodnih vrsta. Znači radi se o vrstama koje su negde vezane za reke i jezera, i to je zaista dramatičan pad od skoro 90 odsto brojnosti. Ono što je možda najzabrinjavajuće u broju vrsta je kod zabeležio kod korala, što je posledica globalnog zagrevanja zakišeljavanja okeana", izjavio je Goran Sekulić, programski savetnik organizacije WWF Adria.

Izveštaj pokazuje da su svuda u svetu glavni uzroci smanjenja populacija divljih životinja degradacija i gubitak staništa, eksploatacija, širenje invazivnih vrsta, zagađenje, klimatske promene i bolesti.

Neki od ovih uzroka uticali su na gubitak afričkih divljih životinja od 66 procenata tokom posmatranog razdoblja, kao i na ukupan pad od 55 odsto u Aziji i Pacifiku.