Urbano, a prirodno – kako do zelenog Beograda

U okviru projekta „Pametni gradovi“ okupili su se predstavnici gradova iz regiona i stručnjaci iz različitih oblasti, kako bi se stvorila platforma za saradnju u oblasti zdravijeg i zelenijeg urbanog razvoja.

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, metroa, više tramvaja i električnih autobusa, više biciklističkih staza, povećanje šumskih površina, 10.000 kvadrata zelenih zidova, projekti su koje Beograd planira kako bi postao zeleniji i zdraviji grad za život.

„Preko pet milijardi evra je potrebno da se u narednom periodu uloži uz različite aspekte od pitanja mobilnosti, preko povećanja zelenih površina u gradu, pa preko prečišćavanja otpadnih voda i svih drugih aspekata koji se tiču ekologije“, kaže gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Uz obalu Dunava i Save prostiraće se linijski park dug 4,6 kilometara.

„Predložili smo i prihvaćeno je da linijski park ima tri deonice, da se tu sadi takva vrsta drveća koje pozitivno utiče na zdravlje. Gradski vodotoci treba da se srede i doteraju do nekog nivoa da budu estetski lepi da budu funkcionalni i da ne budu da pretnja zdravlju“, naveo je prof. dr Čedo Maksimović sa Kraljevskog koledža.

Akcioni plan za zeleni grad je jedan od najvažnijih dokumenata za poboljšanje kvaliteta vazduha, uz smanjenje emisije ugljen-dioksida za 40 odsto do 2030.

„Očekujemo na primer da se urbana poljoprivreda više primenjuje u Beogradu, da smanjimo prenamene zelenih površina u nove komercijalne stambene zone, da promenimo pravila za svaku novu izgradnju da zapravo zeleni zidovi i zeleni krovovi budu obavezni elementi izgradnje“, istakla je Ana Mitić Radulović iz udruženja CEUS.

Procene su da će do 2050. godine oko 70 odsto svetske populacije živeti u gradovima.

„Gradovi su najveći konzumenti prirodnih resursa, tako da ako gradovi nisu održivi ne možemo mi kao društvo biti održivi u celini“, kaže Boris Erg iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.

Povećanje zelene infrastrukture gradova, može najviše doprineti ublažavanju efekata klimatskih promena.

„Rešenja bazirana na prirodi i očuvanju prirode moraju se primeniti na lokalne okolnosti ili lokalni biodiverzitet“, naveo je koordinator „Pametnih gradova“ i predstavnik Hamburga, Martin Krekeler.

„Velika i kvalitetna stabla obavljaju najveći deo posla u ublažavanju efekata klimatskih promena, mogu znatno da smanje temperaturu u gradovima“, dodao je Klajv Dejvis iz Evropskog foruma urbanog šumarstva.

Grad Beograd ima 44 zaštićena područja koja se prostiru na 6.000 hektara što čini 1,76 odsto teritorije. Planirano je povećanje za oko 2.000 hektara. Pod šumama je 16 odsto teritorije, a planirano je povećanje na 25 odsto.