Rakina bara – redak prirodni fenomen, popularno izletište predratnog Beograda

Grupa meštana shvatila je da se ništa neće promeniti ako sami nešto ne urade. Okupili su se, pronašli izvor vode zatrpan muljem i krenuli da ga otkopavaju. Čistili su, odnosili smeće, sadili biljke. I uspeli su. Obnovili su svoje jezero, pre svega za buduće generacije, ali i zbog uspomena onih koji su na njemu odrastali. Nije bilo lako, ali vredelo je.

„Ideja dolazi od nekog suočavanja sa sopstvenim nemarom. Ne možete da očekujete da neko uradi vaš posao i da završi to što vama treba. Na početku nas je bilo troje-četvoro i krenuli smo od čišćenja izvora, koji je bio zatrpan klizištem i zaprečen šutom. I onda smo najpre očistili taj izvor, videli da ta voda mora negde da ode i onda smo krenuli starim putem potoka. Očistili to, napravili kanalić kojim se voda slivala ka jezeru i onda smo shvatili da imamo problem – da ne znamo gde će se završiti cela ta priča i da moramo da očistimo celu parcelu. Da izmuljamo korito i vratimo jezero onakvo kakvo je bilo", istakao je Milan Tomašević iz Udruženja „Eko-patrola“, Sremčica.

Rakina bara je redak, prirodni fenomen i veoma popularno izletište predratnog Beograda. Stariji meštani pamte ta vremena.

„To nam je bio izvor vode. Ova strana Sremčice nije imala vodu, pa je narod odavde terao u zaprežna kola konje, volove, krave, ko je šta imao, i uđe sa svom tom stokom u baru i toči u burad limena vodu. I doteramo kući i svi trošimo tu vodu dokle ima“, rekla je Dragica Lukić, meštanka Sremčice.

Novije generacije ponosne su na ono što su zajedno uradile. Jezero im je od sada omiljeno izletište. Duboko je oko metar, a na sredini i do dva metra. Bogato je ribom – babuškom, štukom i klenom.

„Mi se tu okupljamo, pravimo roštilje, imamo neke male čamce. Volimo da pecamo“, istakao je Nikola Mijušković, meštanin Sremčice.

„Dosta se promenilo. Ljudi kada vide da se nešto pozitivno dešava, dolaze, okupljaju se“, dodao je Dragan Mijušković, meštanin Sremčice.

Pedesetih godina postojala je ideja da Rakina bara postane turistički centar Beograda izgradnjom šetališta, restorana i turističkih sadržaja. Predviđeno je da, zajedno sa Adom Ciganlijom i Košutnjakom, predstavlja turističku ponudu Čukarice.

Možda se nisu ostvarili ovi veliki urbanistički planovi, ali jesu dobre ideje i složnost ovih ljudi. Iz Udruženja poručuju da ovde nije kraj.

Najveći problem je izlivanje kanalizacije iz lokalne mreže i odlaganje otpada. Prioritet im je zaštita jezera.

„Imali smo saradnju sa brojnim institucijama, napomenula bih posebno Sekretrijat za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode, jer imamo želju da jezero stavimo pod neki oblik zaštite. To je izuzetno važno, zato što je prosto nemoguće da se samo mi staramo o njemu“, istakla je Nada Sarić Velinov, predsednica Udruženja „Eko-patrola“, Sremčica.

Prošle godine meštani su osnovali i festival "Bara fest" koji će se održavati svakog septembra i okupljaće lokalne muzičke grupe, brojne umetnike i ljubitelje prirode.