Srbiju očekuje brži rast temperature u odnosu na svetski prosek

Naš region je jedan od najpogođenijih klimatskim promenama, a to se vidi po vremenskim ekstremima poput istorijskih poplava i sve češće – suša. Zbog toga će, kažu stručnjaci, vremenske prilike u Srbiji nastaviti da se menjaju, a temperatura će rasti čak i brže od svetskog proseka.

Proteklo leto bilo je peto najtoplije u poslednjih 70 godina, sa natprosečnim brojem dana u kojima je temperatura prešla 30 stepeni. U pojedinim delovima zemlje leto je bilo je ekstremno toplo i sušno.

Češći su šumski požari. Stočari ne pamte da livade, na kojima stoka pase od maja do prvog snega, ostanu potpuno suve.

„Suše su češće i jače i imamo više događaja sa jakim padavinama, više dana kada su jake padavine izlučene u odnosu na dane sa umerenim padavinama, što dovodi do povećanog rizika od poplava. Prosečna temperatura u Srbiji će nastaviti da raste, nastaviće da se povećava učestalost ekstremnih vremenskih događaja, ove koje smo već osmotrili, i tako će sigurno biti do polovine veka", rekla je Ana Vuković Vimić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prognoze su da, ukoliko globalna temperatura poraste u proseku za jedan stepen, u Srbiji će porasti za dva stepena.

„Ustanovili smo da u svim sektorima poljoprivrede i u voćarstvu i ratarstvu, u vinogradarstvu i u oblasti livada i pašnjaka, posebno u oblasti zemljišta i voda, nastaju značajne promene. U budućnosti će se vegetacija povlačiti ka ranim prolećnim mesecima odnosno kraju zime", kaže profesorka Poljoprivrednog fakulteta dr Zorica Marković Vasić.

Promena klime dodatno utiče na zadržavanje zagađujućih materija u donjim slojevima atmosfere.

„Mi imamo problem sa zagađenjem. Klimatske promene su samo ogolile taj problem koji mi imamo. Mi sada zbog tih promena i u kretanjima vetra i u temperaturama nemamo tu cirkulaciju, emituje se, i ostaje temperatura i pritisak koji su drugačiji nego što su bili, znači da se zadržava sve zagađenje na našim prostorima", objašnjava ekspert UNDP za klimatske promene Danijela Božanić.

Srbija planira da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 33 odsto do 2030. godine.

Da bi se prilagodili klimatskim promenama neophodno je da se poveća površina zemljišta koje se navodnjava, a navodnjava se samo tri odsto.

Kapaciteti hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav su 500.000 hektara, a pod sistemima za navodnjavanje je 30.000 hektara. Neophodno je i izgraditi jače nasipe koji će sprečiti moguće poplave.