Zemlju uskoro očekuje udar solarne baklje – gde će biti najjači

Oluja, poznata po tome što je prati izbacivanje koronalne mase, detektovana je u subotu. 

Intenzivni nalet zračenja nastaje usled oslobađanja magnetne energije povezane sa Sunčevim pegama, navodi NASA.

Ove vrste geomagnetnih oluja rangirane su na skali od G1 do G5 (pri čemu je jedna najniže snage, a pet najviše).

Iako je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu upozorila da bi oluja mogla dostići kategoriju G2 (koja je umereno jaka), ona ipak može uzrokovati probleme kao što su problemi sa elektromrežama, a milijarde ljudi mogu imati probleme u sistemima za komunikaciju.

Takođe, očekivana „baklja" bi mogla da utiče na kretanje svemirskih letelica, i da uzrokuje probleme sa orijentacijom satelita.

Očekuje se da će se efekti oluje već osetiti 11. oktobra kasno po podne i uveče, ali i tokom 12. oktobra, prenosi britanski Independent.

Kao rezultat oluje, svetlost na nebu može se videti večeras iznad Njujorka ali i na krajnjem severu Britanije. Ipak, zbog prisustva oblaka, neće biti dobro vidljive.

Osvetljenost noćnog neba vezana je za magnetne bure i sunčeve pege, a takođe i pod uticajem je poremećaja Zemljine atmosfere i magnetnog polja.

Iako solarne baklje mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati odjednom, ova „aktuelna" solarna baklja očigledno neće biti poslednja, jer smo na početku perioda povećane solarne aktivnosti.

Najveća zabeležena solarna oluja koja je pogodila Zemlju, a koja je nanela ozbiljna oštećenja telegrafskim komunikacijama, pa čak i izazvala iskrenje telegrafskih stubova, a takođe je šokirala i operatere, dogodila se 1859. godine.

Oluja ovakve vrste je zapravo elektromagnetna eksplozija koja nastaje u Sunčevoj atmosferi. Tada se oslobađaju milijarde tona naelektrisanih čestica koje se uz veliko ubrzanje sudaraju sa svakim objektom koji im se nađe na putu. Drugog septembra 1859. godine – to je bila i planeta Zemlja.