Održivi grad Dubaija koji prkosi surovim klimatskim uslovima

Dvadeset kilometara južno od centra Dubaija, na površini od 47 hektara, smešten je Održivi grad koji prkosi surovim klimatskim uslovima.

„Osnovi cilj ovog naselja je obezbediti život u vreloj klimi, a ne emitovati ugljen-dioksid. Solarni paneli na parkingu i na krovovima kuća proizvode više struje nego što naselje troši. Voda koja se koristi u domaćinstvu prečišćava se i služi za zalivanje“, navodi Karim el Džiser, direktor Održivog grada.

Kupole u nizu čine kičmu naselja, sa jednostavnim ekološkim sistemom hlađenja u kojima meštani uzgajaju povrće za sopstvene potrebe.

„Kada je napolju 45 stepeni, unutra je samo 28“, dodaje el Džiser.

Kuće su orjentisane ka severu, u uskim ulicama, kako bi pravile senku jedna drugoj. Visoku vlažnost vazduha iskoristili su za dobijanje vode. Svaka kuća proizvede sedam litara dnevno.

„Panel koji radi na solarni energiju čuva vlagu u svojoj unutrašnjosti, mineralizuje i filtrira nastalu vodu i ona odlazi u kuhinju“, objašnjava direktor Održivog grada.

Mnogi su izabrali da baš ovde žive i rade.  

„Odlučili smo da živimo u održivom gradu da bismo bili više održivi. Nema saobraćaja, u kontaktu smo sa majkom prirodom“, ističe Sali Medison, stanovnica Održivog grada.

„Koristimo samo bicikle i bagije i to je bezbednije za decu. Računi su niži jer koristimo solarne panele za obnovljivu energiju. Recikliramo“, dodaje Vladimir Đunisijević.

Ideju o održivom gradu žele da predstave i u Srbiji. 

„Fokus je na tri stuba: na ekološkom, životnoj i drušvenoj sredini. Želimo da tako nešto primenimo i u Srbiji", rekla je Dolores el Šele, predstavnica za poslovni razvoj.

Predstavnici poslovne delegacije Srbije obilazeći naselje uverili su se da mnoge ideje mogu biti primenjene i u našoj zemlji.

„Ono što bih istakla je da je ova prezentacija počela time da oko celog održivog grada postoji jedan zeleni zaštitini pojas, da postoje drvoredi i da su sve zelene površine povezane u jedinstven sistem“, navodi Vesna Šabanović iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda. 

„Iskustvo koje smo ovde videli možemo da prenesemo u naš grad. To je ušteda vode, smanjenje gubitaka u potrošnji vode, racionalno korišćenje toplotne energije, i što veće iskorišćenje prostora koje mi imamo za postavljanje solarnih panela u gradu“, kaže Miloš Petrović, iz Naučno-tehnološkog parka Niš. 

Tajna ovog održivog grada je očigledno u jednostavnim idejama, a mit je da održivost mora da bude skupa. Dubai se ubrzano razvija, ali se ubrzano i menja, usklađujući ekonomske interese sa ekološkim.