Održiva arhitektura – od egoncentičnog do ekocentričnog načina razmišljanja

Leto je pokazalo koliko je sve u vezi sa klimom ozbiljno. Svuda se preispituju i stambena izgradnja i materijali. Kako napominje gost Jutarnjeg programa, arhitekta mr Vladimir Lovirić, predsednik organizacionog odbora Međunarodnog kongresa o arhitekturi, svedoci smo ogromnih klimatskih promena koje su izvršile gotovo devastaciju na prirodni kontekst.

„Čuvena engleska dizajnerka vrtova, Kejt Guld, ističe da pored toga što se klima promenila, ona je izvršila potpuno nezapamćenu invaziju na vrtove i zelene površine, koje će negativno da povećaju klimatske promene i da to bude jedan perpetum mobile, koji se ne može tako lako zaustaviti“, navodi Lovrić.

U ovom kontekstu posebno se preispituje stambena arhitektura i materijali koji će se koristiti u izgradnji. Na Međunarodnom kongresu o arhitekturi koji će biti održan od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, biće predstavljeni i novi materijala i tehnologija izgradnje.

Sagovornik Ivane Milenković ističe da kada se govori o ovom problemu, mora se pre svega prvo postaviti pitanje planete Zemlje koja mora biti zdrava, jer ako potpuno onezdravimo Zemlju, to će se odraziti i na naše zdravlje.

„U takvom kontekstu se i arhitektura mora projektovati. Da ona kroz potpuno nove pristupe, ekološki održive, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, brigu o mnogim aspektima koji definišu u stvari ekološku i održivu arhitekturu i sa uvođenjem upravo takvih materijala“, navodi arhitekta.

Međutim, dodaje da održiv postupak unutar arhitekture ne podrazumeva samo jedan segment, jedan materijal, već da se održiva arhitektura potpuno organski povezuje sa održivim razvojem, koji duboko zadire u promenu načina ponašanja i u arhitekturi i u životu – od egocinetričnog ka ekocentričnom promišljanja u budućnosti.

„Koncept 'zelene arhitekture' duboko zadire u odnose održive arhitekture i ukupnog životnog konteksta i to je jako važno za tehnološki aspekt razmišljanja kako graditi buduće objekte. Oni terba da prihvate i sve savremene tehnologije, sisteme, konstruktivne pristupe projektovanju, korišćenje pametnih kuća...Međutim, istovremeno moraju voditi brigu o kišnici, o otpadu, o nizu stvari koje mogu pozitivno da utiču na razvoj planete“, dodaje Lovrić.

U održivoj arhitekturi svi ovi aspekti permanentno kruže u smislu poboljšavanja kvaliteta života i u unutrašnjem i u spoljnjem prostoru. Ona zadire u termalni komoditet, vizuelni komoditet, kvalitet života u unutrašnjem i spoljnjem prostoru.

„Čovek u ovom posttehnološkom vremenu mora da odgovori sa viškom pameti da bi došao do kvalitetnijeg nivoa građenja koji će mu omogućiti da živi zdravo u vlastitom domu. Jedan od problema je i to da su unutrašnji prostori postali bolesniji od spoljnjih i njih treba lečiti, a ukupno je primarna zdrava planeta koja nam može ponuditi resurs za jedno i drugo“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Na pitanje da li će prirodni materijali biti obavezujući za investitore ili će zarada odlučivati šta se ugrađuje, Lovrić kaže da prirodni materijalni jesu rešenje.

„Mnogo je značajnije, međutim, primeniti savremene metode koji su na prirodnoj osnovi. U Francuskoj je pre par godina donesen zakon da svi ravni krovovi na poslovnim zgradama budu zeleni“, dodaje.

Zeleni krovovi smanjuju termalne gubitke, poboljšavaju unutrašnji komfor i apsolutno poboljšavaju klimatske uslove, jer su upravo klimatski uslovi ti koji utiču na devastaciju i oni su primetni i drastični.

„Održiva arhitektura podrazumeva sve segmente i novih zgrada, ali isto tako i starih objekata. Taj postupak rekonstrukcije je veoma značajan jer on omogućava da gradimo u sadašnjosti, da tragamo kroz prošlost i stvaramo objekte koji će na održiv način funkcionisati u budućnosti“, zaključuje mr Vladimir Lovrić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.