Kako se od viška hrane prave kese, a kako sapuni

Dok restorani najčešće ne znaju kuda sa tonama višestruko korišćenog ulja, mala porodična radionica je napravila eksperiment. Prošle godine je serija domaćih sapuna nastala upravo od palminog ulja iz nekoliko friteza.

„To ulje je moralo da se pročisti pošto je korišćeno puno puta i onda je korišćeno kao deo masne faze u proizvodnji tog sapuna“, Lana Šepelj iz „LaŠe kozmetike“.

Od eksperimenta do biznis plana teško je stići kada je sakupljanje korišćenog ulja, posve opasnog otpada, slabo organizovano.

Slična je priča i kada je sakupljanje otpada od hrane u pitanju.

Mlada srpska firma patentirala je formulu, i na nivou Evropske unije sertifikovala ambalažu za čiju je izradu potrebna hrana koju svakodnevno bacaju, na primer, veliki trgovinski lanci. Tako dobijene nove kese i folije rastvara vrela voda.

„Ako preko ove kese pređete peglom koja je uključena, ništa se neće desiti, ako pokisne ova kesa, a vi imate kilogram pomorandži donećete ih kući bez problema. Poenta je da su oba kriterijuma u isto vreme prisutna i temperatura preko 80 stepeni Celzijusa i vlaga“, objašnjava Marina Cvijanović iz „Eko-beo-investa".

Kesa koja može da se popije 

Tako razgrađena kesa mogla bi da bude dobra zamena za onu koja se godinama raspada u otrovnu mikroplastiku.

Voda u kojoj se rastvara pogodna je za zalivanje biljaka, a može i za zdravicu, to jest može da se popije.

„Može da se pije, neće se desiti ništa loše", dodala je Marina.

Program cirkularne ekonomije trebalo bi da ovakvim idejama daje vetar u leđa.

„Ako banke preko ovog strateškog dokumenta koji donosimo, prepoznaju da je to nešto što je potpuno isplativo za finansijski sektor, oni će to podržati i po meni u narednom periodu bi te zelene investicije trebalo da postanu prioritetne“, istakla je Sandra Dokić iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Ideji da investicije budu zelene, a što je otpad za jedne, za druge je kapital, danas konkuriše dobro razrađena matrica linearno rastućeg kapitalizma.

„Mi proizvodimo 120 procenata hrane potrebne za stanovništvo planete, bacamo 30 do 40 posto i imamo ozbiljan procenat gladnih“, naglasila je Milja Vuković iz organizacije „Za manje smeća i više sreće“.

Kružna ekonomija ili ekonomija opšte dobrobiti – kako god definisali cirkularnu ekonomiju, činjenica je da nam je više nego potrebna.