Panel UN o klimi: Izbegavanje najgoreg je najbolje čemu čovečanstvo sada može da se nada

Čovekova aktivnost menja klimu na Zemlji na načine bez presedana, a neke od tih promena su neizbežne i nepopravljive, upozorio je Međunarodni panel o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija.

U narednih dve decenije, temperatura će najverovatnije porasti za više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, čime cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine neće biti ispunjen, a što će uzrokovati širokorasprostranjeno uništenje i ekstremne vremenske prilike.

Zagađivanje i oslobađanje ugljenika dostiglo je toliko ekstreman nivo da će ključna granica u borbi protiv klimatskih promena od 1,5 stepena ovim tempom biti premašena u narednih 15 godina.

Sagorevanjem fosilnih goriva i oslobađanjem gasova koji zagrevaju Zemlju kao staklenu baštu, čovek je zagrejao planetu za oko 1,1 stepeni Celzijusa. To je učinilo toplotne talase i obilne kiše sve jačim i češćim. Broj tropskih ciklona je sve veći, a u mnogim delovima sveta suše su intenzivnije i duže.

Samo hitno i drastično smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u ovoj deceniji može da spreči takav klimatski scenario, a svako dodatno prekoračenje granice od 1,5 stepena će dovesti do dodatnog ubrzavajućeg efekta, navodi Međunarodni panel UN-a (IPCC).

Sveobuhvatan izveštaj i procena objavljeni su danas. U pripremi koja je trajala 8 godina uzeti su podaci više od 14.000 naučnih studija u čijem pisanju i proveri je učestvovalo stotine stručnjaka. To je tek šesti izveštaj te vrste od 1988. godine koji je objavio IPCC.

Novi ciljevi

Izveštaj predstavlja sveobuhvatno prikupljeno svetsko znanje o klimatskim promenama. U njemu je bez ikakve sumnje utvrđeno da čovekova aktivnost utiče na rapidne promene klime, uključujući podizanje nivoa mora, topljenje polarnog leda i glečera, toplotne talase, poplave i suše.

IPCC navodi da novi nalazi moraju da budu hitni podsticaj za promenu ciljeva uoči konferencije o klimatskim promenama "Cop26", koja će u novembru okupiti predstavnike 197 država u Glazgovu.

Od svake države koja će biti prisutna na konferenciji traži se da ima nov plan da smanji emisiju štetnih gasova na nivo koji će ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepen Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa – što je cilj Pariskog sporazuma za koji IPCC kaže da je i dalje dostižan, ali jedva.

Uzbuna i crveni alarm, dokazi neoborivi

Generalni sekretar UN-a Antonio Guteres upozorio je da je ovaj izveštaj crveni alarm za čovečanstvo.

„Zvona za uzbunu su zaglušujuća, dokazi neoborivi – oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte od sagorevanja fosilnih goriva i gubitak svetskih šuma guše našu planetu i dovode u pitanje egzistenciju milijardi ljudi“, ističe Guteres.

Takođe je pozvao da se prekine sa gradnjom postrojenja koja sagorevaju ugalj i da se ne istražuju i razvijaju novi izvori fosilnih goriva. Umesto toga, vlade i investitori treba da preusmere napore i sredstva u druge izvore energije.

„Ovaj izveštaj mora da bude poslednji ekser u sanduku uglja i fosilnih goriva, pre nego što njihovo sagorevanje uništi našu planetu“, zaključio je generalni sekretar UN.

Najbolji scenario - sprečavanje najgoreg

Dag Par, glavni naučnik britanskog ogranka „Grinpisa“, kaže za Gardijan da ovo nije prva generacija svetskih lidera koja je upozorena od strane naučnika o ozbiljnosti klimatskih promena.

„Razlika je što ova generacija nema luksuz da ignoriše upozorenja. Sve veća učestalost, razmere i intenzitet prirodnih katastrofa dovele su do spaljivanja i plavljenja mnogih delova sveta. Razlog toga je što nismo delovali“, navodi Par.

Čak i da čovečanstvo uspe da ograniči zagrevanje na 1,5 stepen Celzijusa, neke od dugoročnih posledica već su počele i postale su neizbežne i nepopravljive.

One uključuju porast nivoa mora, topljenje leda na Arktiku, zagrevanje i „kiseljenje“ okeana.

Drastično smanjivanje emisija može da zaustavi najgore klimatske promene, ali neće vratiti svet na umerene vremenske prilike iz prošlosti, upozorava IPCC.