Simba iz ledenog doba star 28.000 godina pronađen u ledu Sibira

Kako navod istraživački tim ruskih i japanskih naučnika, mladunci su bili stari oko dva meseca kada su uginuli. Nema podataka kako su mladunci stradali, ali je izvesno da nema znakova da ih je ubio predator.

Mladunče izgleda kao da spava, zlatno krzo prekriveno mu je blatom, a zubi, koža, meko tkivo i organi su mumificirani i sačuvani. Kandže su mu još uvek dovoljno oštre da ubodu prst jednom od naučnika koji proučavaju ovaj izvanredan primerak sačuvan u večnom ledu.

Sibirska Simba, kojoj su naučnici nadenuli nadimak Sparta, bila je jedno od dva mladunca pećinskog lava, izumrlih velikih mačaka koje su nekada lutale severnom hemisferom, koje su 2017. i 2018. pronašli lovci na kljove mamuta na obali reke Semjueljah na Dalekom istoku Rusije.

U početku se mislilo da su dva mladunca brat i sestra, jer su pronađeni samo 15 metara dalje, ali nova istraživanja su otkrila da se razlikuju po starosti za oko 15.000 godina. Boris, kako je poznato drugo mladunče, prema radiokarbonskom datiranju, ima 43.448 godina.

„Sparta je verovatno najbolje očuvana životinja iz ledenog doba koja je ikada pronađena i manje-više je neoštećena osim što je krzno blago naborano. Imalo je čak i očuvane brkove. Boris je malo oštećeniji, ali ipak prilično dobro očuvan“, navodi Lov Dalen, profesor evolucione genetike u Centru za paleogenetiku u Stokholmu.

Studija, objavljena u časopisu Quaternary, otkrila je da je dlaka pećinskih lavova slična, ali nije identična onoj koju ima afrički lav. Mladunci ledenog doba imali su dugu gustu krznenu poddlaku koja im je pomogla da se prilagode hladnoj klimi.

Lovci na kljove

Mumificirane ostatke brojnih izumrlih životinja, kao što su vunasti nosorog ili ženka pećinskog medveda, koji su nekada lutali ruskom stepom, uglavnom su pronalazili lovci na kljove koji miniraju tunele i koriste creva pod pritiskom u potrazi za kljovama.

Klimatska kriza je takođe odigrala svoju ulogu. Toplija leta i Arktik koji se zagreva dva puta brže od globalnog proseka, oslabila su sloj večnog leda i produžila sezonu lova na kljove.

Naučnici ispituju pronađene zamrznute ostatke na zarazne bolesti, poput antraksa, koje mogu da miruju vekovima, mada profesor Dalen smatra da je malo verovatno da ostaci sadrže drevne patogene. Pol mladunaca je potvrđen CT skeniranjem i genetskim određivanjem pola.

Profesor Dalen napominje da će sledeći korak biti sekvenciranje DNK Sparte, što bi pomoglo da se otkrije evoluciona istorija pećinskog lava, veličina populacije i njegove jedinstvene genetske karakteristike.