Zašto umiru nemačke šume

Tokom tri godine, od 2017. do 2020. uništeno je 277.000 hektara šume – do te mere da je potrebno novo pošumljavanje - ako se ove površine žele sačuvati kao šume.

Suša i oluje

Kao jedan od glavnih uzroka za propadanje šuma se navodi dugotrajna suša.

„U mnogim područjima je tlo ispod jednog metra dubine u potpunosti osušeno a nivo podzemnih voda je drastično pao“, navodi se u izveštaju Savezne vlade.

Zbog toga lišće opada s drveća pre nego što ispuni svoju funkciju. Posebno su pogođeni četinari, pre svega smreka koju osim toga redovno napadaju štetočine.

Veliku štetu su nanele i oluje koje su u 2017. i 2018. harale Nemačkom, posebno zapadnim delom zemlje - koji je sada pogođen poplavama.

Andreas Marks, direktor nemačkog Centra za borbu protiv suše, rekao je da se situacija 2021. „malo popravila“, ali da se to u principu odnosi samo na poljoprivredu.

„Za šume je važan nivo podzemnih voda a ispod 1,5 metara je tlo u Nemačkoj u potpunosti suvo“, rekao je Marks za dnevnik Osnabriker cajtung.

Pomoć stiže prekasno?

Nemačka spada u najšumovitije evropske zemlje – šume čine 32 posto površine te zemlje. Od toga nešto su više od polovine četinari. Od listopadnog drveća su najrasprostranjeniji bukva i hrast.

Četvrtina stabala je starija od 100 godina. A čak 48 posto šumskih površina se nalazi u privatnom posedu.

Reagujući na alarmantni izveštaj, nemačka vlada je pripremila paket mera u vrednosti od 1,5 milijardi evra kako bi ublažilapropadanje šuma.

„Jedinstveni paket mera će vlasnicima šuma efikasno i brzo pomoći u pošumljavanju njihovih površina“, rekla je ministarka poljoprivrede Julija Klekner prilikom predstavljanja izveštaja o šumama.

Oopzicija je vladu kritikovala da je sa zakašnjenjem reagovala na krizu šuma u Nemačkoj.