One mukotrpno spajaju grančicu po grančicu – zašto ne treba dirati ptičja gnezda

Osim dobre volje, na zaštitu ptica nas obavezuje i Zakon, kojim je zabranjeno ugrožavati divlje ptice tokom gnežđenja.

Ove godine, tema programa „Proleće uživo" u okviru akcija Društva za zaštitu ptica Srbije je „Kako zaštititi gnezda ptica". 

Sa zaštitom gnezda ptica, kako kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, počinje se od momenta kada „neko od nas otkrije gnezdo".

Objašnjava da se često dešava, da se Društvu javljaju građani koji navode da se u njihovim dvorištima ptice gnezde, i pitaju – šta mogu da učine.

„Problem je da otkrijemo koja je to ptica, a da se ne približavamo. Ne treba da diramo gnezdo jer ćemo poziciju gnezda otkriti nekim predatorima. To mogu biti naši kućni ljubimci, mačke, psi, neke vrste glodara, kao lasice ili pacovi, koji će posle nas, otići da provere – šta smo mi to gledali", objasnio je Knežević, i dodao da su ljudi životinjama vrsta pokazatelja, gde one mogu kasnije potražiti hranu.

Ptice za svoja gnezda biraju ušuškana mesta, u uglovima vrtova, i ta mesta biraju po tome koliko je kraj očuvan i bujan. Neke ptice se gnezde i pri tlu.

Sve divlje ptice, zakonom su zaštićene jer je zabranjeno njihovo uznemiravanje tokom gnežđenja.

„Sve ptice, pa i one lovne, u ovom periodu, su zaštićene. To važi i za sve životinje u periodu razmnožavanja. Tada ih ne smemo ugrožavati", istakao je Knežević.

Tokom poljoprivrednih radova, brojne vrste ptice su takođe ugrožene.

„Poljoprivreda je zaposela celu planetu i nema više toliko očuvanih kutaka prirode, gde ptice i uopšte životinje, mogu nesmetano da žive, ali poljoprivredni radovi najviše pogađaju ptice koje se hrane na poljima, a to su najčešće vrane, izdvojili bismo velika jata gačaka, koji se hrane na poljima", ispričao je Knežević.

Knežević kaže da poljoprivrednici dolaze u sukob sa pticama, i da često posežu za zabranjenim sredstvima kao što su neki zabranjeni otrovi, kako bi zaštitili svoje useve.

„Trovanje životinja i ptica zakonom je zabranjeno i to se ne sme raditi", kategoričan je Knežević.

Savetuje poljoprivrednike da se obrate nadležnim institucijama, ako se desi da od ptica imaju određenu štetu na usevima, i da traže odštetu.

Istakao je važnost programa popisa čestih vrsta ptica u Srbiji, koji se inače sprovodi u čitavoj Evropi.

Njihov značaj je u tome što, između ostalog, mogu da ukažu na uticaj klimatskih promena.