Stepen po stepen, milijarda po milijarda - pravovremenom akcijom protiv posledica klimatskih promena

Zbog posledica klimatskih promena, poplava suša, šumskih požara, Srbija je od 2000. godine pretrpela štetu od šest milijardi dolara. 

„Ukoliko se ništa ne preduzme, Srbija rizikuje da pretrpi štetu od još šest milijardi dolara do 2030. godine. Najgori scenario koji može da se desi, jeste da ne preduzmemo ništa po tom pitanju. Zbog toga mi pružamo podršku institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou, da aspekte klimatskih promena uključe u strateško planiranje, zakonodavstvo i planiranje investicija", kaže Fransin Pikap, predstavnica UNDP u Srbiji.

Poljoprivreda je najviše pogođena klimatskim promenama. Sistemom navodnjavanja pokriveno je tri puta manje teritorije nego pre četiri decenije.

„Mi smo u prethodnih nekoliko godina preko 50.000 hektara pokrili sa sistemima za navodnjavanje, plan je da do kraja godine još nekih 20.000 do 30.000 hektara bude takođe pokriveno, dok u nekom periodu 2023, možemo da kažemo da ćemo imati 100.000 hektara dodatnih pokrivenih podsistema za navodnjavanje. Takođe pored toga svakako je važno da se koriste sorte koje su otpornije na klimatske promene", izjavio je Igor Grabež iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dalji rast temperatura povećava rizik od suša, šumskih požara i poplava.

„Hajde da vidimo da li standardi koji sada važe mogu da važe za 10 ili 20 godina. Imate situaciju Beograd vam je, i pola gradova u Srbiji, poplavljen kada imate veće količine padavina, a zašto? Intenzitet je veliki, ne mogu kanalizacioni sistemi i odvodi da prihvate. Prvi deo priče je to da se identifikuje šta je ono što je sada problem, šta je ono što će nam biti problem zbog tih ekstremnih temperatura, zbog velike količine padavina", rekla je Danijela Božanić, ekspert u oblasti klimatskih promena.

„Kad radite neki veliki infrastrukturni projekat,  ne treba da se branite samo od najjačih poplava i najjačeg toplotnog talasa koje su se desile u zadnjih desetak godina, treba da planirate taj infrastrukturni projekat na način da on može da odgovori i promenama u budućnosti, još jačim toplotnim talasima, još jačim poplavama, još jačim olujama, još većom količnom padavima", poručio je profesor Fizičkog fakulteta, dr Vladimir Đurđević, klimatolog.

Projekat finasira Zeleni klimatski fond Ujedinjenih nacija sa dva miliona dolara.