Naučnici otkrili „super biljku“ koja upija zagađenje iz vazduha

Grmolika polegla dunjarica, dlakavih listova je „superbiljka“ koja može „upiti“ otrovne materije nastale od izduvnih gasova automobila na prometnim putevima, tvrde stručnjaci za hortikulturu.

Naučnici Kraljevskog društva za hortikulturu proučavali su efikasnost žive ograde u smanjenju zagađenja vazduha, upoređujući različite vrste grmlja, uključujući i dunjaricu, glog i zapadni crveni kedar.

Ova studija je bila deo projekta kojim se traže rešenja za razne probleme životne sredine, kao što su zagađenje, poplave i toplotni talasi, kako bi se naglasila korist zelenih površina u gradovima.

Na putevima sa gustim saobraćajem, gusti dlakavi listovi Cotoneaster franchetii bili su, u poređenju sa drugim grmljem, najmanje 20 odsto efikasniji u otklanjanju zagađenja, navode istraživači, mada ova razlika nije uočena na manje prometnim ulicama.

Rukovodilac istraživanja dr Tijana Blanuša navodi da je na glavnim gradskim saobraćajnicama utvrđeno da su vrste sa složenijim, gušćim krošnjama i grubim i dlakavim listovima, poput dunjarice, najefikasnije.

„Utvrdili smo da će za samo sedam dana dobro negovana gusta živa ograda dunjarice visine jedan metar prečistiti istu količinu zagađenja koje automobil emituje prelazeći razdaljinu od 800 kilometara“, dodaje Blanuša.

Dunjarica bi bila idealna za sadnju duž prometnih puteva i duž najvećih žarišta zagađenja, dok se u drugim oblastima, kako bi se održala raznovrsnost, preporučuje kombinacija više biljnih vrsta.

Iako je anketa koju je sprovelo Kraljevsko društvo za hortikulturu  pokazala da je trećina od 2.056 ispitanika pogođena zagađenjem vazduha, samo šest odsto je spremno da preduzme neke korake i da u svojoj okolini pomogne da se ublaži zagađenje.

Od ispitanika koje je anketirala agencija „JuGov“, 86 odsto njih je reklo da im je stalo do ekoloških pitanja, dok je 78 odsto zabrinuto zbog klimatskih promena, pa se zato Kraljevsko društvo za hortikulturu nada da će iskoristiti taj interes da podstakne ljude da se uključe i u svojim dvorištima i baštama zasade ove biljke.

Profesor Alister Grifit, direktor naučnih istraživanja i kolekcija Kraljevskog društva naglašava da stalno identifikuju nove „superbiljke“ jedinstvenih kvaliteta koje u kombinaciji sa drugim biljnim kulturama podižu kvalitet vazduha, ali i pružaju preko potrebna staništa za divlje životinje.

„Otkrili smo, na primer, da zidni pokrivač od bršljana pomaže u hlađenju zgrada, a glog i divlja kalina pomažu u ublažavanju posledica intenzivnih letnjih padavina i sprečavanju lokalnih poplava. Ukoliko bismo ove vrste sadili u baštama i na zelenim površinama gde su ekološki problemi najzastupljeniji, mogli bismo napraviti veliku razliku u borbi protiv klimatskih promena“, naglašava Grifit.