Dronovi broje koale u Australiji

Neka od istraživanja pokazuju da je ukupan broj populacije koala u Novom Južnom Velsu oko 36.000, ali neki misle da su ti podaci „zastareli i nepouzdani“ i da bi stvaran broj mogao biti upola manji. Zbog toga je odlučeno da se u kontolu populacije koala uvede nadgledanje bespilotnim letelicama.

Istraživači sa Univerziteta u Njukastlu već su testirali dronove u saradnji sa Odeljenjem za planiranje, industriju i životnu sredinu Novog Južnog Velsa.

Tim sa dronom uspeo je da uoči koale efikasnije i jeftinije od tima koji koristi tradicionalnije metode traženja tragova koala po šumi ili osvetljavanja drveća tokom noći kako bi spazili sjaj očiju koala okačenih po drveću.

„Na području koje smo mi osmatrali dronom uspevali smo da nađemo koalu svaka dva sata, dok timovi koji su radili sa reflektorima to uspeju na svakih pet do sedam sati. Izviđači pak uspeju da nađu tragove u šumi tek na svaka 43 sata“, naglašava vođa projekta, dr Rajan Vit.

Ekipa doktora Vita nadletala je dronovima pred zoru. Na snimcima zabeleženim infracrvenim kamerama koale su izgledale kao mutne bele mrlje i bilo ih je teško razlikovati od krošnje drveta.

Kako bi utvrdili da li se radi o koalama istraživači su isključili kamere za noćno snimanje kako bi proverili dobijene rezultate.

„Čak i tokom zime stene su emitovale toplotu i bilo je zaista teško vizuelno utvrditi da li je u pitanju kamen ili koala“, navodi Vit.

Mada njihovi snimci imaju nedostatke, Vit veruje da oni ipak najavljuju veliku promenu – i to ne samo u zaštiti koala.

Dronovi opremljeni veštačkom inteligencijom

Planira se da bespilotne letelice budu opremljene softverima veštačke inteligencije koji će automatski razvrstavati koja vrsta životinja je snimljena. Tako bi se prikupili tačni podaci o brojnosti i drugih životinjskih vrsta, od letećih lisica do oposuma.

Ova tehnologija već postoji, ali još uvek ne radi u realnom vremenu. Istraživači su već koristili letelice sa ovim softverom posle šumskih požara koji su buktali širom Australije krajem „Crnog leta 2020“ da bi procenili broj preživelih koala.

Oni su unosili podatke u softver kako bi ga „naučili“ da razlikuje oposuma od koale, odnosno da sačine bazu podataka o celokupnom biodiverzitetu.

Mane trenutnih metoda

Za uobičajenu, tradicionalnu tehniku brojanja koala potreban je tim od bar šestoro ljudi koji provode nekoliko noći štetajući kroz šumu duž nekoliko paralelnih pravaca i reflektorima osvetljavaju drveće.

Ova metoda zahteva mnogo živog rada i podrazumeva visoke nadnice za tragače.

Budući da su ovakve potrage spore i skupe, procene populacije koala se i dalje veoma razlikuju i otuda se pojavljuju različite brojke.

Tokom prošlogodišnje debate u parlamentu Novog Južnog Velsa, iznet je podatak da bi koale mogle da nestanu sa ovih prostora „znatno pre“ 2050. godine.

Nekoliko meseci kasnije, u novembru, savezna ministarka zaštite životne sredine, Suzan Li, najavila je dva miliona dolara za nacionalni popis broja koala.

„Bila sam toliko frustrirana jer mi niko nije mogao da dâ podatke koji su mi potrebni ... Jednostavno ih nema“, istakla je ministarka.

Dronovi će biti budućnost

Upotreba bespilotnih letelica bila bi od velike koristi, ali sami dronovi su skupi – oni koji se koriste za istraživanje koštaju oko 20.000 američkih dolara.

„Najveći izazov biće pokretanje ovog sistema dronova u realnom vremenu, tako da ne morate da se oslanjate na procene nekoga ko gleda u ekran i nagađa da li je to koala ili nije. Možemo da 'podučavamo' softver da prepoznaje to je koala, to je stena, to je oposum i tako dalje“, smatra dr Vit.