Odeća koja kraće traje - više zagađuje, a godišnje je bacimo u težini od 100 miliona tona

U Srbiji se godišnje proda 80.000 tona odeće - 12 kilograma po stanovniku. 

Modna industrija zagađuje na mnogo načina. Po potrošnji vode je na trećem mestu, na drugom mestu je po upotrebi zemljišta, a na petom mestu po emisiji štetnih gasova.

„Kako se proizvodi ta odeća, koliko ona putuje širom sveta, koliko se koriste pesticidi u gajenju pamuka, farbe za farbanje tekstila - sve se to ispušta u najveće svetske reke", kaže Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Da bi bila što jeftinija, odeća se sve više proizvodi od poliestera, ima kratak upotrebni rok i nanosi štetu prirodi kao i plastična boca ili kesa.

„Plastika iz odeće najčešće zagađuje naša pluća, ulazi kroz vazduh u naša pluća i putem pića, odnosno vode, zato što pri pranju takve odeće oslobađaju se mikročestice plastike. Nanoplastika ne može da se prečisti, odnosno ne može da se izdvoji od vode", rekao je prof. dr Miodrag Stojković, profesor humane genetike sa Harvarda.

Potrošnja prirodnih resursa u modnoj industriji se duplirala u poslednje četiri decenije, a očekuje se da će se utrostručiti do 2050.

„Podatak da je modna produkcija porasla 65 puta u odnosu na poslednjih 15 godina je podatak sam za sebe i nemoguće je da sva ta roba nađe svog kupca", izjavio je Nenad Radujević, direktor Beogradske nedelje mode.

„Dizajneri, ladi, dizajneri domaći, mogu da rade održivo, da se ne svodimo samo na fast fešn brendove da čuvamo životnu sredinu, da kupujemo etički", smatra Marija Ratković, direktorka Centra za biopolitičku edukaciju.

„Proizvod koji je nastao pre pojave fast fešna je moguće redizajnirati i vraćati u život u nedogled zato što mu kvalitet dozvoljava", rekla je Ana Trošić Trajković, modni dizajner.

Direktiva Evropske unije za upravljanje otpadom predviđa obavezu da do 2025. sve države članice moraju da uvedu odvojeno prikupljanje tekstilnog otpada i obezbede da prikupljeno ne završi u spalionicama ili na deponijama.