Umesto na deponiju, višak hrane upotrebiti za čistu energiju

Čak 99 odsto otpada od hrane iz kuhinja ugostiteljskih objekata i javnih ustanova, završava na deponijama.

„Mi smo odavno već pokušali da doniramo hranu narodnim kuhinjama, to nam je bio neki cilj. Sprečava nas zakon u tome neke stvari koje mi nismo mogli ispoštovati u tom momentu i onda smo se okrenuli zoološkom vrtu. Probali smo tu da uradimo nešto i tu smo isto naišli na zakonske regulative koje nam nisu... nisu nam dali da mi to uradimo",  kaže Igor Šarac iz hotela „Hajat" u Beogradu.

Kada organski otpad ne bi završavao na deponijama, ne bi se stvarao ni metan, zbog koga dolazi do paljenja smeća i ogromnog zagađenja.

„Svakako ne možemo da izbegnemo da otpad od hrane nastane, ali ako nastane u privatnom sektoru, u Horeka sektoru u javnim institucijama, ne smemo da ga bacamo u kantu za smeće. On mora biti odvojeno sakupljen i adekvatno odložen", ističe Zorica Bilić iz Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata koristi usluge operatera za sakupljanje i pravilan tretman otpada od hrane.

„Sakupljamo biorazgradivi otpad iz industrije, iz ugostiteljskih objekata, prerađujemo ga u smesu da može biti anaerobno digestovana u biogas, i onda se iz biogasa dobija električna energija. Imate 27 biogasnih postrojenja u Srbiji, nažalost proizvodnja biodizela u Srbiji i dalje nije adekvatno regulisana", objašnjava regionalni menadžer kompanije „Esotron" Bojan Gligić.

U ugostiteljskom sektoru godišnje se naručuje oko 120.000 tona namirnica od kojih se trećina baci, umesto da se iskoristi za hranu za životinje, proizvodnju energije, ili komposta.

„Ukoliko u ovaj sektor uvedemo tokove, i on se bude odgovorno ponašao, takav način će pratiti i drugi sektori, a negde radimo dosta i na edukaciji građana da omogućimo odvajanje ove vrste otpada, pre svega u zgradama kolektivnog stanovanja i da sredimo primere nekih drugih zemalja", kaže šef jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a Slobodan Krstović.

U Milanu se, na primer, sakupi 50 procenata otpada od hrane u domaćinstvima.

U nekim zemljama građani besplatno dobijaju kese za odvajanje otpada od hrane koji se transportuje u rafinerije za proizvodnju biogasa i biodizela.

Srbija bi trebalo da po direktivi EU smanji količinu biorazgradivog otpada 25 posto.