Ni pandemija nije zaustavila zagađivanje planete, čoveka baš briga za posledice

Ovih dana besne požari u Kaliforniji. Pre neki dan u tom području izmerena je temperatura od 54,4 stepena. Dosadašnji rekord je temperatura od čak 56,6 stepeni Celzijusa koja je izmerena u Dolini smrti 1913. godine, ali klimatolog Vladimir Đurđević kaže da je taj rekord doveden u sumnju, kao i neki prethodni rekordi.

„Kada se izmeri negde temperatura pa se dogodi rekord, onda se proverava ukupna meteorološka situacija – da li je moguće da je tako visoka temperatura bila. Tako da, taj rekod iz 1913. godine je trenutno pod znakom pitanja. Ako bi taj rekord bio poništen zbog nepreciznih merenja, onda bi ovo bila najviša temperatura koja je ikada izmerena na planeti“, rekao je Đurđević.

Naglašava da se u Kaliforniji već nekoliko godina beleže požari, kao i na grčkim ostrvima gde skoro svake godine imamo požare.

„Klimatske promene ne izazivaju požare u smislu da zapale vatru, ali spremaju pozornicu da se požar brzo razbukti i da zahvati veću površinu zato što zbog visokih temperatura voda iz zemljišta lakše isparava, brže se suši taj površinski sloj raznog organiskog materijala koji je na površini šume, šume se brzo suše i cela ta atmosfera koju donosi visoka temperatura omogućava da požari koji bi u prošlosti bili mali brzo se rasplamsaju i zahvate velike površine“, objasnio je Đurđević.

U Kaliforniji je ove godine oboren i rekord u površini koja je bila zahvaćena tim požarom, a prošle godine smo to videli u Australiji, dodao je Đurđević.

Klimatske promene pomažu da požari budu razorniji 

Ukazao je da klimatske promene pomažu da ti požari budu razorniji i to je nešto na šta su naučnici upozoravali i pre nekoliko decenija.

Dodao je da smo ove godine imali velike požare i u Sibiru, ali da se to zanemarilo jer nema velikog broja ljudi koji tu žive, ali da veliki deo ekosistema bude narušen i vrlo je teško da se obnovi i vrati u normalu.

Izveštaj „Ujedinjenih u nauci 2020“ je doneo zaključak da kovid 19 nije zaustavio klimatske promene i da će svet izgleda zabeležiti najtoplijih pet godina. Na pitanje da li to znači da planeta nije na putu da ispuni ono na šta su se ljudi obavezali, da održe globalni porast temperature ispod dva stepena, Đurđević kaže da trenutno nije na putu.

„Trenutno ono što su planovi država i što je potencijalno planirano da se implementira nas vodi nekom putanjom od 2,8 stepeni, a trenutne politike koje se primenjuju nas vode porastu temperature od tri stepena. Tako da smo mi prilično daleko i dalje od tog cilja od dva stepena. Iako deluje da 0,8 nije puno, u tim geološkim klimatskim razmerama to su ogromne razlike“, rekao je Đurđević.

Ugljen-dioksid u atmosferi ostaje stotinama, pa i hiljadama godina

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, koje su već na najvišem nivou, nastavile su da rastu. Đurđević ističe da će koncentracija ugljen-dioksida nastaviti da raste sve dok budemo koristili fosilna goriva.

„Problem ugljen-dioksida je što kada ga stavite jednom u atmosferu on tu ostaje stotinama godina, za razliku od nekih drugih zagađivača kao što su recimo PM čestice, koje ako vetar dune ili ako kiša padne, one budu isprane iz vazduha“, rekao je Đurđević.

„Ugljen-dioskid, kada stavite jednom u atmosferu, on ostaje tu stotinama, pa i hiljadama godina. Da bismo to plastičnije objasnili – formiranje fosilnih goriva iz tog ugljen-dioksida koji je u atmosferi traje milionima godina, tako da su potrebne hiljade godine da sav taj ugljen-dioksid koji smo mi spaljivanjem uglja vratili u atmosferu priroda vrati ispod površine“, naglasio je Đurđević.

Ove godine emisije ugljen-dioksida u aprilu je smanjena za četiri do sedam odsto. Ipak, Đurđević kaže da to ne može trajno da utiče na smanjenje, jer je priča o nagomilavanju ugljen-dioksida kumulativna.

„Mi smo privremeno samo malo usporili taj porast nivoa ugljen-dioksida, ali sve dok ga budemo emitovali, njegova koncentracija će rasti, planeta će biti sve toplija i bićemo sve više izloženi rizicima, kao što su recimo požari“, istakao je Đurđević.

Hoće li ove godine biti rekordno otapanje leda na Severnom polu

Na pitanje kako klimatske promene, izazvane čovekom, utiču na glečere, Đurđević kaže da sada, tokom septembra, količina leda na Severnom polu doživljava svoj minimum.

„Najmanji godišnji minimum je do sada zabeležen 2012. godine, tada je bio rekord kada je falilo više od polovine tog leda na Severnom polu. Ova godina je već na drugom mestu i s obzirom na to da još desetak dana traje ta sezona topljenja leda, postoji šansa da ćemo ove godine videti minimum leda u arktičkom polarnom krugu – to je jedna od najočiglednijih slika klimatskih promena“, poručio je Đurđević.

Ukazao je da taj led koji se topi dovodi do povećanja globalnog nivoa okeana, što znači da će lakše obale da budu plavljene. „Trenutno je okean viši za dvadesetak centimetara, međutim, kada imate oluju koja podigne visoke talase tih 20 centimetara, znači da voda u kopno može da uđe nekoliko kilometara više“, dodao je Đurđević.

Oporavak od pandemije moramo pretvoriti u stvarnu priliku za izgradnju bolje budućnosti – rekao je generalni sekretar UN Antonio Guteres. Đurđević napominje da sada to jedino radi Evropska unija, koja je usvojila Zeleni dogovor i planira da veliki novac uloži u zelenu ekonomiju upravo da bi pokušali da svoju emisiju ugljen-dioksida do 2050. godine svedu na nulu.

„Resurse kojima raspolažemo treba nekako da preusmerimo i da prelazimo polako na tehnologije koje su čiste. To nije lak zadatak i ti neki ciljevi koji su pred nama su nekih 20-30 godina, ali je upravo ovo možda trenutak da se oštrije zaokrenemo ka tom načinu razmišljanja i tom načinu delovanja, jer će kasnije biti sve teže i teže“, zaključio je Đurđević.