Noj i Emu kroz Veliko Selo trče 50 kilometara na sat

Kako pandemija koronavirusa utiče na farmu nojeva u Velikom Selu kod Loznice, gde će uskoro jedna od ženki noja da snese i prvo jaje.

Nojevi u dvorištu porodice Rašević ponosno se šepure i glave drže podalje od peska. Glavnu reč vodi najstariji među njima, noj po imenu Noko, star 12 godina, a već visok oko tri metra i težak 150 kilograma. Društvo mu pravi još jedan mužjak i dve ženke od kojih se ovih dana sa nestrpljenjem očekuju i prva jaja.

"Očekujemo da pronese, inkubator smo naštelovali pa makar desetero da snese. Uf, ima da pečem i prase i jagnje na ražnju, kad bude pronela nojica, pa znači četiri godine nemaš jajeta, neće da pronese, sve sam ja probao, svu sam hranu davao što su mi god govorili, te daj ovo, te bari pšenicu", rekao je Milorad Rašević.

Raševići su nojeve nabavili još dok su bili mladunci, ne sa namerom da od uzgoja naprave biznis, već iz ljubavi. U međuvremenu su postali i prava atrakcija u selu, jer im svakodnevno iz znatiželje svraćaju i prolaznici. Nojevo jaje do sada su dobijali na poklon od drugih uzgajivača, a njegova priprema u kuhinji za domaćicu Svetlanu bila je pravi izazov.

"Jedno jaje nojevo zamenjuje 25 kokošijih jaja, prži se se 45 minuta, znači više od šestoro može da jede, ne može da se jede samo bez salate neke ili bez jogorta da bude nešto kiselo, ono je jako samo po sebi, znači sto kesica boje smo za Uksrs potrošili i nije primilo boju", rekla je Slavica Rašević.

Cilj domaćina Milorada je 50 nojeva u dvorištu i tu, kaže, neće biti kraj, jer je njegovo domaćinstvo postalo stanište i za druge tropske ptice.

Iako je Veliko Selo daleko od Afrike i Australije, uz noja, uzgajaju i emue - druge po redu ptice po veličini. S godinama, tvrde, uspeli su i da ih pripitome, a jedino se plaše da im ne pobegnu, jer je ograničenje brzine u selu 50, a noj trči čak 65 kilometara na sat.