Naučnici upozoravaju – ako se ne promenimo, rizikujemo nove epidemije

Naučnici upozoravaju da je milion živih vrsta pred izumiranjem i predviđaju da, ako ne promenimo način na koji tretiramo divlja staništa, rizikujemo nove epidemije.

"Kovid je u po našoj analizi izazvan sa tri glavna faktora. Jedan je što smo ogromnu količinu planete pretvorili u poljoprivredu, druga što imamo veliku konzumaciju mesa koja je glavni uzročnik te konverzije i treće što i dalje jedemo divlje životinje iz šuma. Moramo da obratimo pažnju na zdravlje planete da bismo i naše ljudsko zdravlje mogli da sačuvamo", kaže Deni Porej, direktor regionalne kancelarije Svetske organizacije za prirodu.

Samo u ovoj godini izgubljeno je više od dva miliona hektara šuma.

"Imamo mnogo dokaza kako zdravlje planete neposredno utiče na zdravlje ljudi. Koliko je životna sredina kvalitetna, znamo da se unapređuje zdravlje ljudi ako je zagađena planeta. Procenjuje se da je u Evropi oko 20 odsto svih smrti posledica zagađenosti životne sredine", navodi Marijan Ivanuša, šef kancelarije SZO u Srbiji.

Cilj Evropskog zelenog dogovora je da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine.

"Mere za evropski oporavak koje smo predstavili ovih dana tiču se toga kako da postignemo ekonomski razvoj i da imamo čistiji vazduh, vodu i zemljište, da koristimo inovativne čiste tehnologije. Naša finansijska pomoć Srbiji biće usmerena na promovisanje zelene ekonomije i zaštite životne sredine", kaže Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji.

Procenjuje se da će emisija ugljen-dioksida ove godine biti manja za četiri odsto zbog smanjenog saobraćaja i privrede, ali su okeani preplavljeni još jednom vrstom plastičnog otpada.

"Videli smo tokom pandemije da se priroda delimično oporavila. Ono na čemu moramo da radimo je promena našeg načina života i modela potrošnje. Moramo da proizvodimo organsku hranu, da sagledamo naše modele potrošnje. Moramo li da kupujemo toliko? Ne moramo. Moramo da vidimo šta kao pojedinci možemo da učinimo, ne samo da očekujemo rešenja od institucija", ističe Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Evropska unija planira da pretvori najmanje 30 odsto evropskog kopna i mora u zaštićena područja, obnovu oštećenih ekosistema i sadnju tri milijarde stabala do 2030. godine.