Džinovske sabljozube sardele sa zubima oštrim kao žilet nekada su vrebale okeanima

Međunarodna grupa stručnjaka utvrdila je da su dve vrste riba vrebale okeanima pre oko 40 do 45 miliona godina. Donja vilica bila im je prepuna kao žilet oštrih zuba, dok im je iz gornje vilice virio jedan veliki zakrivljeni zub, što ukazuje da su lovile manje ribe.

Najbliži evolutivni potomci? Sardele.

„Ovo otkriće je važan deo slagalice evolucije riba i pokazuje nam kako se život u morima menjao i došao do stadijuma u kojem je danas“, navodi Alesio Kapobjanko sa Univerziteta u Mičigenu i vođa studije.

Tim je proučavao dve vrste ovih sabljozubih sardela. Prva, Clupeopsis straeleni, otkrivena je u Belgiji i prvi put opisana 40-ih godina. Bila je dugačka oko pola metra.

Druga vrsta, Monosmilus chureloides, otkrivena je u Pakistanu i bila je dugačka oko metar.

Skeniranja i analize fosila pokazale su jedinstvenu građu vilica i raspored zuba, kao i to da su obe vrste imale brojne anatomske sličnosti sa današnjim sardelama.

„To je bilo veliko iznenađenje za nas, jer sve današnje vrste sardela su mnogo manje od ovih izumrlih primeraka. Specijalizovane su da jedu plankton i imaju veoma male zube“, istakao je Kapobjanko.

Dve vrste nisu direktni preci sardela već evolutivni rođaci koji nisu uspeli da prežive do danas, jer su današnje sardele najverovatnije postojale kada i njihovi sabljozubi rođaci.

Neuspešni evolutivni eksperiment

Pre oko 66 miliona godina, globalno masovno izumiranje nije samo zbrisalo dinosaure već i velike predatorske vrste riba i gmizavaca.

Nestanak tih vrsta u morima ostavio je prazninu koju je nekoliko različitih vrsta evolutivnim grananjem pokušalo da popuni.

Neke od predatorskih vrsta riba evoluiralo je u one koje se i danas mogu videti u morima, poput tuna i barakuda. Druge su, kao sabljozube sardele, izumrle.

„Sabljozube sardele su savršen primer neuspelog evolutivnog eksperimenta – grupe životinja koje su kratko trajale i nisu uspele da se prilagode i prežive do danas“, objašnjava Kapobjanko.