Evidencija zveri uz pomoć tehnologije: stižu bebe šakali

Da li ste znali da na teritoriji Beograda ima više od 60 vrsta sisara, a da nebo nad glavnim gradom preleće više od 200 vrsta ptica. Zbog velike ljudske aktivnosti i uglavnom noćnog kretanja  životinja, u glavnom gradu ih je do sada bilo teško videti. Poslednjih meseci, zbog manjeg broja ljudi na ulicama, njihovo prisustvo je primetnije.

„Novo je samo što su oni sada, zbog smanjenja ljudskih aktivnosti, više dnevno aktivni. Već tri godine mi markiramo u okolini Beograda šakale. Prvi par smo markirali 2017. godine i u poslednjih godinu dana je na području Opštine Surčin markirano šest jedinki. Na samom početku vanrednog stanja markirali smo poslednjeg šakala i to je bila poslednja ogrlica koju smo imali“, navodi Duško Ćirović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, i ističe da se pet jedinki prati na području Jakova, Boljevca i Surčina. 

Na mapi koju prate stručnjaci jasno se vide tačne pozicije markiranih životinja, kao i stalno kretanje na određenom prostoru. Danas se dva šakala nalaze na području Jakova, a tri u blizini Boljevca i Surčina.

„Možemo da vidimo da uglavnom koriste za kretanje kanale da bi izbegli da ih vide ljudi, mada se u poslednje vreme, otkako je uvedeno vanredno stanje, slobodnije kreću i preko otvorenih površina da bi došli do izvora hrane. Reproduktivni period je nedavno završen i očekujemo koćenje i da ćemo ubrzo imati mlade šakale u prirodi“, objasnio je profesor Ćirović. 

Evidencija zveri uz pomoć novih tehnologija 

Savremena tehnologija istraživanja omogućava dobru evidenciju o tome gde i kojih zveri najviše ima. Najveći problem prilikom brojanja divljih životinja je to što se neke kreću na velikim površinama, često prelaze granice okolnih zemalja, ali se i vraćaju, zbog čega je teško proceniti koliko ih se u datom momentu nalazi baš na našoj teritoriji.

„Uvek je najkomplikovanije uhvatiti životinju, živu životinju, obeležiti je. Kad se obeleži satelitskom ogrlicom onda je vrlo jednostavno, gotovo da u realnom vremenu možete da pratite kretanje. To naravno zavisi od rasporeda, odnosno fiksacija, to jest kada će GPS uređaj da se uključi, da locira poziciju životinje, što najviše zavisi od veličine životinje. Recimo, medvede gotovo u realnom vremenu pratimo“, navodi profesor Ćirović.

Pomoću ogrlica i SMS-ova koji stižu od svih onih koji prate zveri, za godinu dana možemo očekivati oko 2.500 podataka na kojim teritorijama se kreću i koliko su blizu nekog naselja. Korišćenje foto-zamki, napraviće fotografije na osnovu kojih ćemo znati da li se životinje kreću u grupama i koliko ih ima.

Kod nas živi oko 900 jedinki vukova i to jedna jedina vrsta – sivi vuk ili kanis lupus. Oni se negde love, recimo u Južnoj Srbiji, dok su u Vojvodini zaštićena vrsta. Na našim prostorima najviše je šakala, lisica, kuna bjelica, medveda, vukova, risova i retkih ptica.

Predatori privlače veliku pažnju ljudi, donedavno se o njima nije mnogo znalo, ali interesovanje je sve veće. U praćenju i evidentiranju markiranjem učestvuju profesionalni biolozi, ali sve češće i amateri i ljubitelji prirode.