U borbi sa koronavirusom, pobeđuje plastika

Mesec dana nakon što je Evropska komisija pokrenula ambiciozni paket da pređe iz kulture bacanja na ekonomiju reciklaže, pandemija koronavirusa dovela je do stvaranja brda plastičnog otpada, ali i tona trule hrane.

Evropska ambicija da bude manje rasipna upravo je naišla na proveru realnosti sa krizom izazvanom koronavirusom.

"Ljudi više nemaju veru u proizvode bez pakovanja", kaže industrijski lobista.

Sakupljači smeća širom sveta primetili su rekordni porast kućnog otpada - sa primetnim porastom neotvorene hrane.

Gradovi širom evropskog bloka prestali su sa recikliranjem otpada iz kamiona zbog nedostatka osoblja i straha od kontaminiranog otpada, pri čemu je mnogo reciklažnih materijala sada spaljeno ili odlagano na deponije.

Odbačene maske i rukavice mogu se videti svuda, pa i po ulicama i stepeništima stambenih zgrada. 

U Belgiji, Nemačkoj i Holandiji, poljoprivrednici su morali da unište milione tona neprodatog krompira, jer ljudi ne mogu da jedu pomfrit u restoranima i barovima.

Proizvođač iz vojvođanskog Ruskog Krstura nahranio je ovce sa 3.000 glavica zelene salate, jer nije imao ko da ih kupi.

Kriza je takođe dovela do porasta plastike za jednokratnu upotrebu. U supermarketima širom kontinenta, hleb, voće i povrće vakumirani su u plastičnu ambalažu - a ljudi zaokupljeni strahom od smrtonosne bolesti ne brinu zbog toga.

„Ljudi se sada više fokusiraju na higijenske i dugotrajne aspekte kada su u pitanju hrana i povrće”, rekla je Mara Hancker, direktor nemačkog lobija za plastičnu ambalažu, dodajući da „ljudi nemaju više poverenje u proizvode koji nisu zapakovani”.

Dok smeće raste, industrija ambalaže vidi svoju šansu. Evropska lobistička grupa proizvođača plastike želi da Evropska komisija i zemlje članice odgode nadolazeće propise i ukinu sve zabrane nekih plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu.

Istraživanje Blumberga pokazuje da zabrinutost „oko higijene hrane zbog kovida 19 može povećati intenzitet plastične ambalaže, i time poništiti raniji ekološki napredak”.

Kese preuzele primat od cegera 

Industrija plastičnih kesa, hraneći se strahom ljudi, proklamuje da je plastika za jednokratnu upotrebu higijenskija od onih za višekratnu upotrebu, iako za to nema dokaza.

Ekološki prihvatljivija alternativa čaša i kesa za višekratnu upotrebu sada se smatra pretnjom po zdravlje.

Neki evropski trgovci zabranili su kupcima upotrebu lične ambalaže za hranu kako bi se izbegli rizici od kontaminacije.

Primera za to je bezbroj, počevši od onog da je svetski lanac kafeterija "Starbaks" još na početku pandemije zamolio potrošače da više ne donose svoje šolje. Politika firme da daje popusta za one koji koriste višekratne šolje umesto jednokratnih pala je u vodu.

U SAD su neke države zabranile kese za višekratnu upotrebu nakon neutemeljenih tvrdnji da su one gore od plastičnih za širenje koronavirusa.

Ipak, EU i nacionalne agencije za sigurnost hrane kažu da nema dokaza da su hrana ili ambalaža hrane povezani sa prenošenjem kovida 19. 

Strah od prenošenja virusa svoje utemeljenje našao je, između ostalog, u studiji američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, koja je otkrila da virus na pojedinim površinama može preživeti i do tri dana, ali naučnici kažu da su ti strahovi preuveličani.

Šef odeljenja za biološku bezbednost u Nemačkom saveznom institutu za procenu rizika Karsten Nokler rekla je za Politiko da "ako pravite takve studije, morate da koristite relativno veliku količinu virusa da biste na kraju merili efekat. Ovaj dokaz nije u skladu sa realnim uslovima".

I pored toga plastične čaše, slamčice i kese verovatno neće još izaći iz našeg svakodnevnog života, bar dok koronavirus ne nestane i ne bude zaboravljen.