Priroda „prodisala“ od kada je koronavirus zatvorio ljude u kuće

Zaustavljanje privreda širom sveta, manjak avio, drumskog i vodenog saobraćaja, smanjena potrošnja nafte i gasa doprineli su laganom oporavku flore i faune i prirode uopšte, koja je, čini se, prodisala od kada su ljudi primorani da prekinu svoje uobičajene svakodnevne aktivnosti zbog pandemije koronavirusa.

„Nije stalo sve, doduše. Nisu stale velike elektrane, hidro i nuklearne elektrane. To je jedan deo privrede i ljudske delatnosti koji ne može da stane, jer bi onda i definitivno stao i ljudski rod“, kaže Rastko Ajtić iz Zavoda za zaštitu prirode.

Ipak, objašnjava da je činjenica da je opao nivo štetnih gasova, poput azot-dioksida i drugih koji značajno doprinose zagađenju vazduha, a sve to značajno doprinosi delimičnom oporavku planete i živog sveta.

„Suviše je rano reći i moramo biti veoma oprezni kada govorimo o regeneraciji planete jer mi kao civilizacija dosta dugo utičemo na planetu. Par meseci prestanka naših aktivnosti ne znači preterano mnogo za planetu“, ističe Ajtić.

Puno prostora u medijima su dobili prizori delfina blizu obala gde se inače ređe mogu videti.

„Oni za svoju orijentaciju se oslanjaju na sluh. U glavi imaju jedan organ koji im služi za eholokaciju. Oni se ponašaju i funkcionišu na jako velikom dijapazonu zvukova. Zamislite koliko je zvučno zagađenje od velikih kruzera, tankera, transportnih brodova, imajući u vidu da je voda kao medijum mnogo bolja za provođenje zvuka. Sve to izuzetno mnogo zbunjuje životinje“, objašnjava Ajtić.

Što se smanjivanja ozonskih rupa tiče, Ajtić kaže da one imaju ciklične promene zavisno od godišnjih doba, a čak imaju i određene višegodišnje cikluse.

Naravno, na njih dobrim delom utiče i zagađenje, pa smanjivanje emisije gasova koji uništavaju ozon pogoduje i smanjivanju rupa u omotaču.