Drveće može spasti planetu, tvrde naučnici

U studiji švajcarskih naučnika se navodi da je prostor na kome je moguće zasaditi drveće, mnogo veći no što se pretpostavljalo i da bi to smanjilo nivo ugljen-dioksida u atmosferi za 25 odsto.

Autori studije tvrde da bi to bilo najefikasnije rešenje za zaustavljanje klimatskih promena koje nam trenutno stoji na raspolaganju.

Međutim, neki naučni krugovi se ne slažu sa ovom tezom, tvrdeći da ovo zvuči „isuviše dobro da bi bilo istinito“.

Međunarodni forum o klimatskim promenama (IPCC) tvrdi da ukoliko želimo da ograničimo porast temperatore na 1.5 stepeni Celzijusa do 2050. godine, bilo bi potrebno da se pošumi dodatnih milijardu hektara zemljišta.

Švajcarski naučnici sa Instituta u Cirihu su želeli da pokažu ne samo koliko se drveća može posaditi, već i gde bi moglo da se zasadi kako bi došlo do smanjenja emisije ugljen-dioksida. Koristili su metod, takozvane, foto-interpretacije kako bi napravili globalnu matricu na osnovu podataka sa 78 hiljada šuma. Koristeći sofver za mapiranje u programu Google Earth uspeli su da razviju model za određivanje globalnih kapaciteta za pošumljavanje.

Utvrdili su da, pored postojećih šuma, poljoprivrednog zemljišta i urbanih područja, na svetu može da se pošumi dodatnih 0,9 milijardi hektara šume. Kada porastu, ova stabla bi apsorbovala količinu ugljenika za trećinu manju od količine koju je čovek proizveo još od početka industrijske revolucije. To bi ujedno, bila i četvrtina trenutne količine ugljen-dioksida koji se nalazi u atmosferi.

„Naša studija jasno pokazuje da je obnova šuma najbolje, danas dostupno, rešenje za klimatske promene i daje čvrste dokaze o opravdanosti ovakvih ulaganja“, tvrdi rukovodilac studije, profesor Tim Krofter.

Ako bismo to uradili, smanjili bismo nivo ugljen-dioksida na nivo koji je poslednji put izmeren pre skoro jednog veka, uvereni su autori studije.

Istraživači su odredili i šest zemalja u kojima je najveći deo pošumljavanja moguće izvesti. U Rusiji je moguće pošumiti 151 milion hektara, u Sjedinjenim Državama 103 miliona, Kanadi 78, Australiji 58, Brazilu 50 i Kini 40 miliona hektara.

Međutim, naglašavaju da je brzina od suštinskog značaja, jer kako svet nastavlja da se zagreva, potencijalne oblasti za sadnju drveća u tropima bi se smanjile.

„Potrebne su decenije da nove šume sazre i ostvare pun potencijal. Od vitalne važnosti je i da štitimo šume koje danas postoje, da se bavimo i drugim rešenjima klimatskih promena i da postupno ukidamo upotrebu fosilnih goriva“, naglašava prfesor Krofter.

Novu studiju posebno je pozdravila Kristina Figueras, nekadašnja predsednica Odbora za klimu Ujedinjenih nacija, koja je bila jedna od ključnih kreatorora Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine.

„Konačno smo dobili naučno potkovanu procenu koliko zemlje možemo i treba da pokrijemo drvećem bez uticaja na proizvodnju hrane ili smanjenje životnog prostora. Ovo je izuzetno važan pokazatelj svim vladama i privatnom sektoru“, naglasila je Figueras.

Izvestan broj naučnika, pak, izrazio je rezervu u pogledu ove studije, osporavajući ideju da je pošumljavanje najbolje rešenje za zaustavljanje klimatskih promena.

Ljudi su do sada uvećavali šumska prostranstva samo zbog depopulacije, što se dogodilo u Rusiji, povećanja nivoa industrijske poljoprivrede, što se dogodilo na Zapadu ili direktnom intervencijom države, kao u Kini. Kritičari veruju da ni jedna od ovih mera ne deluje kao izvodljiva ili održiva na globalnom nivou.