Novo moćno oružje u ratu protiv bakterija – biljni toksin

Naučnici su otkrili biljni toksin čija bi jedinstvena metoda uklanjanja bakterija mogla da se koristi za stvaranje moćnog novog spektra antibiotika. Mogućnost razvoja novih antibakterijskih lekova na ovaj način lekari su dočekali pozitivnim reakcijama, jer već godinama upozoravaju da stalni porast patogena otpornih na više lekova kao što, na primer, ešerihija koli sada predstavlja ozbiljnu pretnju zdravstvenim sistemima širom planete.

Novi antibiotik – albicidin – napada bakterije na potpuno drugačiji način od postojećih lekova, što je grupa britanskih, nemačkih i poljskih naučnika opisala u radu objavljenom u časopisu Nature Catalysis. Njihovo otkriće sugeriše da bi se sasvim novi put mogao iskoristiti za borbu protiv bolesti koje izazivaju bakterije.

„Nismo mogli da izazovemo otpor prema albicidinu u laboratoriji. Zato smo zaista uzbuđeni jer mislimo da će bakterijama biti veoma teško da razviju otpornost na antibiotike koji potiču od albicidina“, navodi Dmitrij Ghilarov, čija istraživačka grupa se nalazi u Centru Džon Ins u Noriču.

Albicidin proizvodi bakterijski biljni patogen nazvan Xanthomonas albilineans koji izaziva razornu bolest kod šećerne trske od koje listovi ostaju potpuno uništeni. Patogen koristi albicidin da napadne biljku, ali je takođe otkriveno, pre nekoliko decenija, da je veoma efikasan u ubijanju bakterija.

„Problem je bio u tome što u to vreme nismo znali tačno kako albicidin napada bakterije, pa nismo mogli da ga koristimo kao osnovu za nove antibiotike jer su oni mogli da izazovu razne komplikacije u ljudskom telu. Morali smo precizno da utvrdimo kako ubija bakterije pre nego što smo to mogli da uradimo – i to je ono što smo sada postigli“, objasnio je Ghilarov.

Sarađujući sa naučnicima sa Tehničkog univerziteta u Berlinu i sa Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, Ghilarov i njegov tim koristili su niz naprednih tehnika da otkriju kako albicidin ubija.

„Sada razumemo strukturu i možemo da kreiramo modifikacije albicidina da bismo poboljšali njegovu efikasnost i farmakološka svojstva“, naglasio je Ghilarov.

Prema njegovim rečima, tim je uveren da je ovo jedan od najuzbudljivijih novih kandidata za antibiotike u poslednjih mnogo godina.

„Ima izuzetno visoku efikasnost u malim koncentracijama i veoma je moćan protiv patogenih bakterija – čak i onih otpornih na široko korišćene antibiotike kao što su fluorokinoloni“, precizirao je Ghilarov.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da je otpornost na antibiotike postala jedna od najvećih pretnji globalnom zdravlju i bezbednosti hrane. Neselektivna prekomerna upotreba antibiotika dovela je do toga da bakterije razviju otpornost na njih, što je rezultiralo evolucijom nekih sojeva mikroba koje je postalo mnogo teže eliminisati.

Posledica svega toga su veći medicinski troškovi, duži boravak u bolnici i povećana smrtnost.

Nedovoljno istraživanja i razvoja novih antibiotika  

Rezultati nedavno sprovedene studije sugerišu da ovo veliki problem jer se procenjuje da oko 3.500 ljudi umre svakog dana zbog navedenih posledica, pri čemu je više od 1,2 miliona osoba umrlo 2019. godine usled posledica bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike.

„Jedan od problema je što farmaceutske kompanije jednostavno ne istražuju dovoljno nove antibiotike i ne razvijaju ih dovoljno. Nova jedinjenja su stalno dolazila na tržište, ali to više nije slučaj. Sve manje velikih farmaceutskih kompanija radi na antibioticima tako da se takvi lekovi sve manje i odobravaju za upotrebu. Problem je što više ne zarađujete od antibiotika“, rekao je profesor Toni Maksvel, koji takođe radi u Centru Džon Ins.

„S druge strane, ne postoji ništa bolje za lečenje bakterijske infekcije od antibiotika, tako da ovaj rad, koji otvara prostor za čitav niz lekova zasnovanih na našem novom otkriću kako albicidin deluje, mora da bude dobra vest. Možda će trebati godine da se naprave klinički efikasne verzije, ali to sugeriše da ćemo jednog dana imati novo oružje u našem arsenalu“, naglasio je Maksvel.

Ghilarov se slaže sa kolegom i dodaje da je neophodno da se vlada uključi, kao što je to učinila sa razvojem vakcina, da bi se stvari pokrenule.

„Treba da se obezbede podsticaji ili da se obrazuje namenski institut za razvoj antibiotika“, poručio je Ghilarov.