Fosili otkrili misteriozne rođake primata koji su davno živeli na Arktiku, dobili ime Ignjacije

Sada već izumrla stvorenja pripadala su delu porodičnog stabla primata koje se granalo pre nego što su se preci lemura odvojili od zajedničkih predaka majmuna, majmuna i ljudi, rekao je koautor studije dr Kris Berd, istaknuti profesor ekologije i evolucije i biologije na Univerzitetu u Kanzasu koji je i viši kustos na Univerzitetskom institutu za biodiverzitet i Prirodnjačkom muzeju.

Dve sestrinske vrste živele su na današnjem ostrvu Elsmer u severnoj Kanadi. Oni su prvi poznati primatomorfi, ili srodnici primata, koji su živeli na geografskim širinama severno od arktičkog polarnog kruga, navedeno je u studiji objavljenoj u časopisu Plos One.

Dve vrste su nazvane Ignacius Mckennai i Ignacius Davsonae.

„Da biste stekli predstavu o tome kako je Ignacius izgledao, zamislite rezultat ukrštanja lemura i veverice koja je bila otprilike upola manja od domaće mačke. Za razliku od uobičajenih primata, imao je oči sa strane glave (umesto da su okrenute ka napred) i imao je kandže na prstima ruku i nogu umesto noktiju", rekao je Berd.

Kada su istraživači analizirali fragmente fosila, vilica i zubi ove vrste, izgledali su drugačije od drugih primatomorfa koji su živeli u južnijim krajevima Severne Amerike.

„Ono što sam radila poslednjih nekoliko godina je to da sam pokušavala da razumem šta su jeli, i da li su jeli drugaču hranu od svojih rođaka sa srednjih geografskih širine", rekla je vodeći autor studije Kristen Miler, student doktorskih studija na Univerzitetu u Kanzasu, koja radi pri Institutu za biodiverzitet i u Prirodnjačkom muzeju.

Arktički primatomorfi su razvili posebne karakteristike u svojim čeljustima i zubima da bi komadali tvrđu hranu, poput orašastih plodova i semenki, za razliku od hrane koju su preferirali a o je zrelo voće. Ova fizička adaptacija je verovatno bila zato što je pola godine vrsta živela u tami arktičke zime, kada je bilo mnogo teže pronaći hranu.

„Mislimo da je to verovatno najveći fizički izazov drevnog okruženja za ove životinje", rekao je Berd.

Novi nalazi bi se takođe mogli koristiti da bi se razumelo kako se životinje prilagođavaju i evoluiraju usred perioda klimatskih promena - kao što je to slučaj sa vrstama koje se danas suočavaju sa klimatskom krizom koju pokreće čovek.

Istraživači veruju da primatomorfi potiču od vrste predaka koja je krenula na sever iz južnijih regiona Severne Amerike. Slični fosili su pronađeni širom Vajominga, Teksasa, Montane i Kolorada, kaže Milerova.

„Nijedan srodnik primata nikada nije pronađen na tako ekstremnim geografskim širinama. Obično se nalaze oko ekvatora u tropskim regionima. Uspela sam da uradim filogenetsku analizu, koja mi je pomogla da razumem kako su fosili sa ostrva Elsmir povezani sa vrstama koje se nalaze u srednjim geografskim širinama Severne Amerike", navela je Milerova.

Nekada je arktički polarni krug bio toplije mesto 

Zajednički predak dve vrste koji naučnici zovu kolokvijalno - Ignjacije - je verovatno stigao do ostrva Elsmere pre oko 51 milion godina, rekao je Berd. U to vreme, to je bilo poluostrvo koje je izlazilo u Arktičko more iz susednih delova Severne Amerike.

Ignjacije je delimično nazvan po dvojici Berdovih bivših kolega i mentora, pokojnim paleontolozima dr Meri Doson iz Karnegijevog prirodnjačkog muzeja u Pitsburgu i dr Malkolmu Mekeni iz Američkog prirodnjačkog muzeja godine.

Inače, tokom davnih vremena, na prostoru arktičkog polarnog kruga je bio toplije, i to je bilo gostoprimljivije mesto za život. Globalno zagrevanje dovelo je do toga da region bude mnogo topliji i vlažniji, sa okruženjem nalik močvari. Toplije temperature tokom ovog perioda verovatno su podstakle Igancijevog pretka da krene na sever.

„Zimske temperature su možda u kratkom vremenskom periodu bile niže, ali znamo da jedva da je ikada postojao trajni period kada su vladale temperature smrzavanja, jer su čak i krokodili pronađeni na ostrvu Elsmere koji ne mogu da prežive dugo smrzavanje", rekao je Berd.

Uprkos toplijim temperaturama, primatomorfi su i dalje morali da se prilagode da bi preživeli u svom jedinstvenom severnom ekosistemu. Bili su veći od svojih južnih rođaka, koji su ličili na veverice; takav rast se obično dešava kod sisara koji žive na severnim geografskim širinama jer im pomaže da održe potrebnu temperaturu tela, objasnili su naučnici.

„Nalazi nam govore da očekujemo dramatične i dinamične promene arktičkog ekosistema
dok se on transformiše u uslovima kontinuiranog zagrevanja", rekao je Berd.

„Neke životinje koje trenutno ne žive na Arktiku kolonizovaće taj region, a neke od njih će se prilagoditi svom novom okruženju na način koji je istovetansa Ignacijevom. Isto tako, možemo očekivati neke nove vrste ili diverzifikovanje postojećihm zaključili su istraživači.