Neprolazna magija gramofona

Čovek od davnina ima potrebu da reprodukuje i snimi sopstveni glas i muziku. U Švajcarskoj su se već početkom 19. veka pojavili prvi muzički automati, koji su u suštini preteča današnjih gramofona, navodi Dušan Petrović, viši kustos Muzeja nauke i tehnike.

„Ti automati su bili kopija samosvirajućih zvona koja su se nalazila na crkvama po Evropi. Imali su rotirajući disk sa iglicama. Vrhovi tih iglica su udarali u batiće i tako su proizvodili zvuk na zvonima, odnosno melodiju koja je već bila zadata na samom cilindru“, objašnjava Petrović.

Iz ovog pravca početkom 19. veka razvilili su polifon i organeta, dva ista uređaja koje razlikuju samo nosači zvuka. Kod organete postoji cilindar na kojem su papir, karton ili drvo nosači zapisa, dok je na polifonu to disk od mesinga sa iglicama koje zapinju o metalni češalj i tako proizvode zvuk. Međutim, ova dva uređaja su služila samo za reprodukciju zvuka, mogućnost za snimanje govora i muzike i dalje nije postojala.

„Jedan od presudnih datuma se desio 1850. godine, kada je francuski štampar i izdavač Skot de Martenvil napravio uređaj fonoautograf, na kojem je izvršeno prvo snimanje ljudskog glasa. U pitanju je bila jedna francuska narodna pesma. Pošto je bio izdavač knjiga, on je naišao na neke medicinske časopise u kojima je bio prikazan presek ljudskog slušnog aparata i došao je na ideju da osmisli uređaj koji bi radio po tom principu“, dodaje kustos.

Napravio je uređaj sastavljen od levka napravljenog od životinjskog roga i membrane od pergamenta, a sa druge stane je bila iglica koja je predstavljala čekić i nakovanj, odnosno deo koji u ljudskom telu proizvodi zvuk. Glas je proizvodio vibracije membrane, iglica se pomerala i svoje oscilacije beležila na valjku. Međutim, taj uređaj je mogao samo da snimi, ali nije mogao da reprodukuje ljudski.

Poučeni De Martenvilovim pronalaskom, američki naučnici Tomas Alva Edison i Aleksander Bel dalje razvijaju uređaje za snimanje i reprodukciju zvuka. Na tržištu se 1877. godine pojavljuje Edisonov značajan pronalazak - fonograf, prvi uređaj koji je omogućavao i snimanje i reprodukciju zvuka. Međutim, kvalitet samog nosača zvuka u samom startu je bio loš, zvuk je bilo moguće samo jednom reprodukovati, jer je bio zabeležen na papiru ili aluminijskoj foliji. Na kraju su počeli da koriste cilindre od voska koji su mogli više puta da reprodukuju snimak.

„Bel je preko svoje firme 'Volta' napravio uređaj nazvan grafofon, koji je u suštini poboljšana verzija Edisonovog fonografa i oni su se tokom vremena borili sa prevlast, mada mislim da je Edison ipak na kraju odneo pobedu u tom delu priče“, napominje Dušan Petrović.

Nemački emigrant Emil Berliner, 1894. godine došao je na ideju da drugačije konstruiše nosač zvuka i tada počinje revolucija gramofona.

„Stavio je u jednu ravan i to u početku na staklenu ploču, tu je isto napravio otisak, odnosno zavojnicu na kojoj su bregovi i vrhovi koji omogućavaju da igla gramofona vibrira i to je u suštini revolucionarni pronalazak koji je kasnije doveo do velike ekspanzije gramofona. Na ovaj način je bilo moguće sa jednog master zapisa uraditi par stotina kopija ploča koje su u startu bile i od plastike i od cinka, da bi u kasnijem period došli do šel laka i vinila“, pojašnjava kustos Muzeja nauke i tehnike.

Osim što je bio dobar pronalazač, Berliner je bio i odličan menadžer. Kako bi popularizovao svoj proizvod, ponudio je saradnju mnogim pevačima, a 1902. godine Karuzo je snimio gramofonsku ploču koja je izdata u milionskim tiražima. Pored toga otkupio je prava na fotografiju "His Master's Voice" koja je postala zaštitni znak njegove firme za proizvodnju ploča i gramofona, na kojoj je prikazan pas koji čuje glas svog mrtvog gospodara.

Usled velike svetske ekonomske krize, 1929. godine Edisonova firma je propala, Berliner postaje dominantan na tržištu, ali gramofini nisu bili dostupni svima.

„Gramofoni su bili za bogatu klijentelu, jer su to bili više komadi nameštaja za kuću u okviru kojih je bio smešten uređaj za pokretanje ploča. Kada su na tržište izašli prenosivi gramofoni u koferima ili torbicama, to je omogućilo i široj populaciji da dođe do ovog novog pronalaska. Gramofon je jedan od najznačajnijih pronalazaka zato što je najviše uticao na komercijalizaciju muzike“, zaključuje Dušan Petrović.

Uprkos brojnim novim tehničkim i tehnološkim mogućnostima u reprodukciji zvuka, po mišljenju muzičkih esteta, specifično puckatanje vinila i dalje je neprevaziđeno.