Plašite li se Noći veštica? Četiri fobije koje su povezane sa ovim praznikom

Fobija, kao što nam je poznato, definiše se kao abnormalan ili iracionalan strah. Fobije nastaju kao posledica negativnih ličnih iskustava, ali nekada njihov uzrok ne možemo da identifikujemo. Takođe, mogu nastati u susretu sa toksičnim grupama ili individuama.

Kako da razlikujemo strah od fobije? Faktori koji to određuju su - koliko intenzivno neko reaguje kada se susretne sa onim što ga plaši i koliki je njegov kapacitet da se sa tim strahom izbori. Ukratko, da li ima napad panike, psihotični slom ili neki drugi iscrpljujući odgovor. Na primer, neko se plaši paukova. Kada vidi pauka, ubije ga. To nije fobija. A da li ste čuli za čoveka koji je spalio svoju kuću pokušavajući da ubije pauka? To već izgleda kao fobija.

Određeni ljudi imaju fobije od Noći veštica ili čudovišta koja se vezuju za taj praznik. Za njih, 31. oktobar nije kobajagi strašan, već zaista predstavlja zastrašujući dan. Fobije ne stimulišu samo strah već i mržnju prema onome čega se plašimo.

Samhainofobija

Strah od Noći veštica naziva se samhainofobija. Samhain (ˈsɑːwɪn, ˈsaʊɪn) bio je keltski praznik koji se u prethrišćanskom periodu proslavljao krajem oktobra. Kelti su verovali da promena godišnjih doba koja donosi duže noći i kraće dane, stvara put između fizičkog i spiritualnog sveta. Vile i pokojni rođaci mogu posetiti naš svet tokom Samhaina. Taj praznik se proslavljao tako što su se ljudi prerušavali u zveri i čudovišta kako bi oterali duhove. Samhain je sa dolaskom hrišćanstva prerastao u Noć veštica i dobio dodatne rituale kao što su sakupljanje slatkiša, poznatiji kao „trik ili poslastica", ili dubljenje bundeva.

Vikafobija

Strah od veštica i veštičarenja mogu podstaći druge osobe. U dokumentarnom filmu Isusov kamp, maloj deci se objašnjava da ne treba da čitaju ili gledaju Harija Potera jer je on - kao čarobnjak - Božji neprijatelj. Takav pristup, koji se sreće i kod nekih propovednika koji zagovaraju ideju da su veštice i čarobnjaci Sataninih ruku delo, može dovesti do hroničnih fobija kod onih koji veruju u postojanje demonskih sila, kao i kod male dece.

Fazmofobija

Ljudi koji se istinski plaše duhova pate od fazmofobije. Većina ljudi sa ovom fobijom veruje da duhovi postoje, i takvo uverenje podgreva njihov strah. Deca su sklonija da veruju i da se plaše „stvarnih" duhova nego odrasli. Ipak, nije nužno da budete dete ili da verujete u duhove da biste patili od fazmofobije. Mnogi ljudi, koji bi inače bili imuni na ovaj strah, mogu da pokleknu ako se zadese blizu groblja posle ponoći.

Demonofobija

Ako neke crkve i sveštenici mogu da podstaknu strah od veštica, zamislite šta tek mogu da urade sa demonima, đavolima i Princem tame lično. Naravno, neko može da stekne ove fobije i na druge načine - družeći se sa dogmatičnim prijateljem ili rođakom, preko knjiga ili filmova koji prikazuju demonske aktivnosti. Takođe je moguće da ova, ili bilo koja druga fobija, nastane bez nekog očiglednog uzroka.

Ljudi sa drugim fobijama, anksioznim poremećajima i oni koji zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance skloniji su gorenavedenim fobijama. Izlaganje štetnim uticajima može probuditi ili pojačati fobije kod ranjivih pojedinaca.