Čitaj mi!

Kako je fosil izumrle ribe napravio tektonske promene u nauci

Tim naučnika u zapadnoj Australiji pronašao je fosil izumrle ribe gogo i u njemu srce, za koje se procenjuje da je staro 380 miliona godina. O značaju ovog pronalaska, o tome šta taj pronalazak znači za naučnike, a šta za sve ljubitelje prirode, govorio je ze RTS Vukašin Bjelica istraživač-saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Pronalazak fosilizovanih mekih organa starih 380 miliona godina ima kolosalan značaj za stručnu zajednicu, ali i za čitavo čovečanstvo.

„Korišćenjem novih metoda, sada je omogućeno da fosilima koje nalazimo možemo da posmatramo i njihovu unutrašnju strukturu bez uništavanja. To su tehnike poput rendgenskog snimanja. Koriste se posebni zraci da bi se mogle videti tri-de strukture i izgled unutrašnje građe ovih fosila“, kaže Vukašin Bjelica istraživač-saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu.

S druge strane, ističe Bjelica, na neki način imamo prozor, jedan vremeplov od 400 miliona godina unazad da vidimo kako su te životinje izgledale, kako se to sve razvijalo.

„To je poput nekog polaroida zamrznutog u vremenu i mi smo ga sad pronašli i možemo da kažemo: Aha, ovo je bilo ovako, ovako se odvijao razvoj ovih organa, ove životinje su živele tako“, objašnjava biolog.

Kada se govori o fosilima, veliki broj ljudi obično misli na velike kosti dinosaurusa i slične čvrste stvari.

„Mekani, odnosno unutrašnji organi veoma se brzo raspadaju ako ne postoje specifični uslovi koji bi održali te organe neko vreme“, navodi Bjelica i dodaje da je neverovatno da su srce i drugi meki organi uspeli da ostanu sačuvani 380 miliona godina.

U oblasti Gogo u zapadnoj Australiji, gde je i pronađeno fosilizovano srce, struktura sedmenta je takva da omogućava odličnu konzervaciju.

„Krečnjačke stene, hipoksična sredina, to znači da nema dovoljno kiseonika za brz raspad i takav slučajan set okolnosti omogućio je ne samo da se pronađe ovaj fosil nego 50 fosila sa očuvanim unutrašnjim građama“, navodi Bjelica i napominje da je upravo to naučnicima i omogućilo da vide kako je ta životinja izgledala pre toliko vremena.

Kada se govori o nauci i evoluciji, kako Bjelica napominje, često se uzimaju zdravo za gotovo neke stvari, a pogotovo to čine ljudi koji nisu verzirani u paleontologiji i biologiji, što je i normalno.

„Pre više od 400 miliona godina kičmenjaci nisu imali vilice, bili su ribe bez vilice. Nastankom vilice dolazi do masovnih promena u organizmu. Vilice su korišćene prvenstveno za respiraciju. Vidimo i kod današnjih riba da one pokretima vilice uvlače vodu, prevlače vodu preko škrga i samim tim dolazi do razmene kiseonika“, kaže Bjelica.

Prema njegovim rečima, to je dovelo brojnih promena.

„Te životinje, koje su pre toga bile isključivo pri dnu i imale su niske stope metabolizma, sad su odjednom povećavanjem količine kiseonika u krvi, one počele da budu predatori i imaju novi razvojni put", objasnio je Vukašin Bjelica.

broj komentara 5 pošalji komentar
(sreda, 21. sep 2022, 00:08) - anonymous [neregistrovani]

/

Odgovor mozda lezi u cinjenici da su juzna mora i okean imali veci salanitet usled nejednakog pomeranja kontinenata i "zakljucavanja" Antarktika na samom jugu. Samim tim i kolicina rastvorenih minerala/soli/ je bila dovoljna da konzervira meke organe, za razliku od pojava na severnoj hemisferi.
Evolucija jeste proces, ali ne moze da se posmatra na nivou analize koja je u okviru statisticke greske. Nisu imali dovoljan broj otkrivenih fosila sa razlicitih podrucja koji mogu da uopste zapazanje, vec se na minimalnom broju otkrivenih primeraka izvodio generalizovani zakljucak.
Sta uradimo kada istekne pescani sat?

(nedelja, 18. sep 2022, 17:18) - Goran [neregistrovani]

to jeste nauka

Dragane,
To JESTE nauka.
Nesto se otkrije, predlozi se teorija, pa se to podvrgava strogoj analizi ostalih naucnika, i poredi se sa novim nalazima. Ako prodje te visestruke kontrole, prihvata se od vecine kao validna teorija (i dalje teorija, a ne dogma; dakle, podlozna novim promenama).
Nauka ne daje konacne odgovore, vec gradi shvatanje o stvarnosti na osnovu poznatog.

(nedelja, 18. sep 2022, 16:49) - Zoran [neregistrovani]

Apsolutno

Pokazalo se da takozvana fundamentalna nauka počiva na pretpostavkama i nagađanjima koja se s vremena na vreme drastično promene.

(nedelja, 18. sep 2022, 15:25) - Dragan [neregistrovani]

Kolumbo

Ha-ha, opet su otkrili jedno dramatično ubrzanje evolucije....

(nedelja, 18. sep 2022, 14:48) - Драган [neregistrovani]

Каква

Каквали је то наука када је у њој истина сад ово а сад оно... То се зове нагађање, ко ћорава кока кад убоде неко зрно, а не наука