Rasadnik zvezda, maglinu Tarantula, do detalja snimio svemirski teleskop „Džejms Veb“

Maglina Tarantula (NGC 2070), zvanično poznata kao 30 Doradus, izgledom podseća na noge dlakavog pauka i već dugo je omiljena za astronome koji se bave nastankom zvezda.

Hiljade mladih zvezda, udaljene pozadinske galaksije i detaljna struktura magline su prvi put vidljivi zahvaljujući infracrvenim instrumentima visoke rezolucije kojima je opremljen svemirski teleskop „Džejms Veb“.

Veb radi prvenstveno u infracrvenom spektru, jer je svetlost objekata u udaljenom kosmosu bila razvučena u ovu talasnu dužinu tokom širenja Univerzuma.

Primarni snimač teleskopa, bliska infracrvena kamera (NIRCam), otkrila je da je šupljina u centru magline izdubljena zračenjem nošenim zvezdanim vetrovima koje izvire iz skupa masivnih mladih zvezda, koje izgledaju kao bledoplave tačke.

Vebov bliski infracrveni spektrograf (NIRSpec), koji analizira svetlosne obrasce da bi odredio sastav objekata, uhvatio je jednu mladu zvezdu kako baca oblak prašine oko sebe.

Prethodno se smatralo da je ista zvezda u kasnijoj fazi formiranja, već na dobrom putu da očisti svoj prašnjavi mehur.

Region je takođe snimljen korišćenjem srednjeg infracrvenog instrumenta (MIRI), koji koristi duže talasne dužine infracrvenog zračenja za probijanje zrna prašine koja apsorbuju ili rasipaju kraće talasne dužine.

Ovo je izoštrilo sliku vruće zvezde i razjasnilo hladnije regione, otkrivajući do sada neviđene tačke svetlosti unutar zvezdanog rasadnika, koje ukazuju na protozvezde koje još uvek dobijaju na masi.

Astronomsko interesovanje za maglinu Tarantula potiče od njenog sličnog hemijskog sastava kao u gigantskim regionima u kojima se formiraju zvezde posmatrane nekoliko milijardi godina nakon Velikog praska, perioda koji se naziva „kosmičko podne“ kada je formiranje zvezda dostiglo vrhunac.

Na udaljenosti od „samo“ 161.000 svetlosnih godina, maglina Tarantula je lako vidljiv primer ovog perioda procvata kosmičkog stvaranja.

Veb bi takođe trebalo da pruži naučnicima priliku da posmatraju udaljene galaksije iz stvarne ere kosmičkog podneva i uporede ih sa posmatranjima Tarantule, da bi razumeli sličnosti i razlike.