Čovečanstvo nije spremno za sledeću erupciju supervulkana

Jedna od pretnji koja privlači najviše pažnje jesu nebeska tela koja bi mogla da udare u Zemlju, poput meteora koji je pre 65 miliona godina istrebio dinosauruse. Zbog toga se preduzimaju brojne mere rane detekcije potencijalno opasnih asteroida i smišlja moguća odbrana.

Međutim, dva britanska stručnjaka ističu u časopisu Nejčer da, iako je pametno paziti na pretnje sa neba, pre svega treba da obratimo pažnju na ogromnu pretnju pod našim nogama - vulkane.

„Tokom narednog veka moćne erupcije supervulkana su stotinu puta verovatnije nego udar asteroida ili komete“, navode Majkl Kasidi, profesor vulkanologije na Univerzitetu u Birmingemu, i Lara Mani, istraživač iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika na Univerzitetu u Kembridžu.

Pripremanje za udar asteroida je pametno, ali radimo premalo da se pripremimo za mnogo verovatniju katastrofu – erupciju supervulkana, dodaju Kasidi i Mani.

Svetske vlade i brojne organizacije troše stotine miliona dolara godišnje na planetarnu odbranu kako bi odbile svemirsko kamenje.

„Ta praksa treba da se promeni“, pišu dva naučnika.

Vulkani su možda manje egzotični u odnosu na vatrene kugle iz svemira, ali utoliko je važnije da ih poštujemo. Vulkani su, za razliku od asteroida, već ovde na Zemlji, nalaze se širom sveta i predstavljaju ogromnu pretnju zbog svog destruktivnog potencijala.

Naredna erupcija već „kasni“

Čovečanstvo je videlo brojne destruktivne erupcije u savremeno doba, a većina njih ne može da se poredi sa supervulkanima čije se erupcije dešavaju prosečno jednom u 15.000 godina.

Poslednja erupcija supervulkana desila se pre 22.000 godina. Supererupcija je erupcija stepena 8, što je najveći podeljak na skali indeksa vulkanske eksplozivnosti.

Poslednja najmoćnija erupcija koja se desila bila je sedmog stepena, kada je vulkan Tambora u Indoneziji eruptirao 1815. godine, odnevši 100.000 života.

Pepeo i dim iz vulkana smanjili su prosečnu temperaturu na planeti za jedan stepen, a naredna 1816. godina upisana je kao „godina bez leta“. Usevi širom sveta su propali što je dovelo do gladi, izbijanja epidemija i ratova.

Iako je praćenje aktivnosti vulkana mnogo napredovalo od 1815. godine, i dalje ne činimo dovoljno toga da umanjimo posledice, posebno ne u slučaju erupcije osmog stepena.

Posebno treba uzeti u obzir da na Zemlji živi osam puta više ljudi nego što je živelo 1800-ih godina, što znači da je višestruko više života u opasnosti od potencijalne supererupcije. Osim toga, ona bi uticala na, inače, problematičnu situaciju sa hranom kao i na regionalni prekid trgovačkih lanaca, što bi dovelo do dodatnih problema i kriza.