Zašto je razmišljanje tako iscrpljujuće

To da nas težak fizički rad, sport i vežbanje umaraju – ne dovodi se u pitanje. Ali, težak mentalni rad?

Pritom znamo iz iskustva da duža koncentracija – dugo razmišljanje o tekstovima, čitanje teške literature, igranje šaha, vežbanje novog komada na nekom instrumentu, zahtevna vožnja nekim vozilom – takođe iscrpljuju.

Naučnici iz Francuske istražili su zašto sati razmišljanja i koncentracije iscrpljuju i rezultate objavili u časopisu Current Biology.

Koncentracija, molim – šest sati!

U okviru studije, ispitanici podeljeni u dve grupe morali su da se koncentrišu šest sati, sa dve kratke pauze od po deset minuta.

Jedna grupa ispitanika je morala da reši kognitivno zahtevniji zadatak: pokazivana su im slova svake sekunde i morali su da odluče da li vide isto slovo koje im je prikazano tri table ranije odnosno pre tri sekunde. Druga grupa je imala isti zadatak, ali se radilo o slovima koje su ispitanici videli neposredno pre onog koje je im je upravo pred očima.

„Posle šest sati, bez obzira na težinu zadatka, obe grupe su navele da se osećaju iscrpljeno“, kaže Antonijus Viler, šef studije i sa Institutu za mozak u Parizu (ICM) u bolnici Salpetrijer.

Prema Vileru, to bi moglo biti i zbog činjenice da smo navikli da se osećamo iscrpljeno nakon dana na poslu.

Međutim, pošto „navika“ nije pravi naučni argument, sledeći korak je bio da se sazna da li za to postoji biološko objašnjenje u mozgu, odnosno – šta je zapravo mentalni zamor.

Uloga glutamata

Mašine mogu da računaju neprekidno, a naš mozak ne može. Ali zašto ne može?

Prethodne studije su već identifikovale lateralni prefrontalni korteks, kao deo u mozga koji je aktivan kada je potrebna veća kognitivna kontrola – kada se razmišlja, planira ili donose odluke. Međutim, razlog zašto je kognitivna kontrola naporna – do sada je ostao nejasan.

Tim u Francuskoj je istraživao uz pomoć spektroskopije magnetne rezonance (MRS).

„Otkrili smo da amino-kiselina glutamat tu igra važnu ulogu“, objašnjava Viler.

„U grupama koje su morale da rešavaju teže zadatke, koncentracija glutamata je vremenom znatno više rasla“.

Ovo, zajedno sa prethodnim dokazima, podržava ideju da akumulacija glutamata otežava dalje aktiviranje prefrontalnog korteksa. Ili – postaje teže da se koncentrišemo.

„Pa šta?“, može neko da kaže na to. Na kraju krajeva, navikli smo se na granice naših kognitivnih sposobnosti.

Ali studija je takođe pokazala da povećanje nivoa glutamata utiče na kontrolu nad odlukama – što ove informacije čini relevantnim i za naš svakodnevni život.

Dvadeset evra sad ili pedeset evra za godinu dana?

„Ispitanicima smo dali da donose jednostavne ekonomske odluke: Da li žele 20 evra sada ili 50 evra za godinu dana? Pokazalo se da su ispitanici koji su bili u grupi sa kognitivno težim zadatkom imali tendenciju da manju sumu uzmu odmah, dok je druga grupa razmišljala dugoročno.“

„Kada nastupi kognitivni zamor, mi se odlučujemo za jednostavnije procese ili radnje koje, na primer, ne zahtevaju napor ili čekanje“, objašnjava Viler.

Dakle, ima smisla donositi važne odluke kada smo odmorni, a to je obično na početku dana, a ne tek kada je iza nas naporan posao.

Međutim, prema trenutnoj studiji, još uvek nije jasno da li bi zaista bilo preporučljivo blokirati oslobađanje glutamata.

Jer, glutamat je takođe važan neurotransmiter koji je neophodan za motoričke funkcije kao što su izvođenje pokreta, prenošenje čulnih utisaka, ali i za učenje i pamćenje.

Kratka digresija: Kao amino-kiselina, glutamat je takođe odgovoran za regulaciju apetita u mozgu – povećava apetit i potiskuje osećaj sitosti. To ga čini popularnim dodatkom u hrani i mnogima je poznat.

Kratke pauze ne pomažu

Ali da se vratimo kognitivnim performansama:

„Tokom našeg eksperimenta, mogli smo da vidimo da iscrpljenost nastupa nakon otprilike dva i po do tri sata. Desetominutne pauze nisu doprinele oporavku. Odmor i san su svakako pogodni za čišćenje glutamata iz sinapsi“, kaže naučnik.

Nejasno je da li se kognitivna izdržljivost može trenirati.

„Moguće. Međutim, još ne znamo da li i kako to utiče na donošenje odluka. Možda uopšte ne utiče“, kaže Viler.

Istraživače sad zanima kako se tačno glutamat razlaže tokom spavanja.

Ali sadašnji rezultati studije već se mogu primeniti u svakodnevnom životu. Prema istraživačima, praćenje prefrontalnih metaboličkih procesa može pomoći da se identifikuje ozbiljan mentalni zamor.

A to bi moglo da pomogne u pravljenju i prilagođavanju rasporeda na poslu – kako bi se izbegla bolest poznata kao burnaut sindrom (Burnout), odnosno kompleksna telesna, mentalna i emocionalna iscrpljenost na radnom mestu.