Reći da nešto ne znaš je znak zrelosti, poručuje osnivač Fondacije „Svetski umovi“

Vrhunski naučnici, umetnici, dobitnici Nobelove nagrade, uspešni preduzetnici, ko može biti član "World Minds-a"?

– Sve su to ljudi koji su postigli značajne stvari u životu, velika dostignuća u nauci, umetnosti, tehnologiji, poslovanju to je ono što predstavlja 'Wordl Minds', zajednicu ljudi koji doprinose svetu.

Međutim, ono što je još neophodno da ispunite kao uslov da bi ste postali deo 'World Minds' jeste da budete dobra osoba. Mi želimo da sarađujemo sa finim ljudima i da stvorimao zajednicu onih koji nemaju veliki ego, da su uspešni, ali skormni.

Da li ima mnogo skromih ljudi?

– Većina jeste skromna, jer su svesni toga da je najveći deo njihovog uspeha to što su dobili šansu, imali sreće ili okolnosti su prosto bile takve. Ljudi koji su zaista pametni razumeju to. Ima i onih koji to ne vide tako pa misle da su za uspeh 100 posto oni zaslužni, a mi takve ljude ne želimo.

Koja je misija World Minds-a, da li samo razmena ideja?

– Mi želimo da razumemo svet, a to možemo ako iskoračimo iz sopstvenih okvira. Naravno, podrazumeva se da ste specijalizovani za određenu oblast jer samo tako možete i postići uspeh, ali morate preći tu profesionalnu liniju da biste shvatili kako svet funkcioniše. Zato poslovni ljudi moraju razgovarati sa naučnicima, a naučnici sa umetnicima, važna je i komunikacija čak između različitih grana nauke i umetnosti.

Ovaj koncept podsećna na ideju o renesansnom, univerzalnom čoveku koji ima široka interesovanja ?

– Pa da. Ako krenete još od antičke Grčke, postojali su ljudi koji su želeli da objedine znanja. Aristotel, na primer, za koga se verovalo da je znao sve u tom periodu. Međutim to danas više nije moguće, ta vremena su prošla, ali još se možemo truditi da usavršimo sliku o svetu koju imamo u glavi i da jasnije sagledavamo širi kontekst svega.

Zašto se izabrali Srbiju kao mesto za održavanja simpozijuma World minds?

– To je veoma interesantno pitanje. Zašto Srbija. Vaš predsednik i premijerka su godinama prisustvovali našim konferencijama, kao gosti. To im se dopalo i doveli su sa sobom mnoge uspešne ljude i preduzetnike u Cirih. Vremenom smo počeli da pričamo sa njima. Pre svega veoma su nam se dopali, pomislili smo kako su zaista sjajni i imaju neverovatnu energiju.

Onda nam je premijerka Ana Brnabić, koja je tada bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave, predložila da ovakav skup napravimo u Beogradu i rado smo prihvatili. Zaljubili smo se u vašu zemlju, ljude, hranu i zaista je sjajno što smo ovde.

Šta danas prvo pomislite kada čujete Srbi?

– Pre nego što sam prvi put došao ovde, a verujem i većina ljudi isto, pomislio sam na staru državu Jugoslaviju. Na Miloševića, rat, bombardovanje Beograda 1999. Mislim da je to još mnogima u sećanju, sve dok ne dođete ovde i vidite šta se zapravo dešava na ovom mestu. A onda kada ste tu i vidite šta se sada dešava, budete impresionirani.

Zato je dobro kada ljudi dolaze ili upoznaju Srbe bilo gde u svetu i razgovaraju sa njima i shvate kakav je potencijal u nauci, koliko ima kompanija koje se bave tehnologijama. Obrazovni sistem vam je ovde odličan pa imate toliko mnogo pametnih ljudi u zemlji, a takođe i van nje. Zato mislim da je ta razmena veoma važna, jer Srbija i dalje ima pogrešan imidž u svetu.

Jedan od članova fondacije "World minds" je i čuveni Herni Kisindžer, koji je 20. maja napunio 99 godina. Pamtite li neki njegov savet i da li ga primenjujete?

– On je u savetodavnom odboru naše organizacije i jedina je živa osoba koja zna istoriju Tajvana, jer je pregovarao sa predsednikom Mao Cedungom i tadašnjim premijerom, na koji način da se sarađuje sa Tajvanom. Razvio je ideju o jednoj zemlji sa dva sistema. Kinezi znaju tu istoriju i dugo pamte, ali američka administracija ne, jer se menja svake četiri godine. I zbog takvih situacija je sjajno imati osobu kao što je Kisnidžer, da ih podseti.

Henri je verovatno najbolji pregovarač koga sam ikada sreo. Slušajući tog čoveka samo pet minuta saznaćete nešto novo o svetu i to svaki put. On je jednostavno neverovatna ličnost i jako mi je drago što je deo naše zajednice.

Savremeno društvo očekuje od lidera da imaju mišljenje o aktuelnim globalnim temama, kao što su rat, klimatske promene i energetska kriza. Da li vama postavljaju takva pitanja?

– Naravno. Danas svi imaju mišejnje o svemu, a to je na neki način bolest. Bilo bi bolje da nije tako. Mišljenje je kao nos, svi ga imaju. Zato ga treba iznostiti samo kada stvarno nešto znate, o oblasti u kojoj ste zaista stručni. Ja se trudim da ne dajem savete o svemu jer to zamagljuje rasuđivanje. Kako na primer možemo znati šta će biti na berzi za dve godine.

Učio sam i hrabrio sebe kako da kažem 'ne znam'. Tako da, ako me neko pita šta mislim kako će se završiti rat u Ukrajini, ja kažem 'ne znam'. Kada sam bio mlađi mislio sam da je to znak slabosti, sada vidim da je to znak snage, jer to znači da znate neke druge stvari. Jeste potrebna hrabrost da priznate da nešto ne znate, ali je mnogo bolje i znak je zrelosti.