Šta sve može da nikne iz Mesečevog tla

Prvi put, naučnici su posejali seme jedne vrste korova u uzorke tla sa Meseca koje su prikupili astronauti Nase. Istraživači nisu znali da li će nešto uopšte niknuti u oštroj Mesečevoj prašini, i želeli su da vide da li bi sledeća generacija istraživača Zemljinog prirodnog satelita – mogla da koristi seme za uzgajanje hrane. Rezultati su ih zaprepastili.

U „zemlji” koju su doneli Nil Armstrong iz Apola 11, Baz Oldrin i drugi atronauti sa Meseca, niklo je sve posejano. Međutim, seme rusomače, korova sa malim belim cvetovima, posle nicanja sve je lošije napredovalo, na kraju i zakržljalo.

Naime, Mesečeva prašina puna je sitnih, staklenih fragmenata od udara mikrometeorita koji dospevaju svuda, pa i u Apolo lunarne letelice.

Čak su izlizali svemirska odela mesečevih šetača. Naučnici se slažu da je ova setva i nicanje dobra polazna tačka. Sledeći korak je sadnja na samom Mesecu.

Procenjuje se da bi uzgajanje trebalo sprovesti u geološki mlađim tačaka na Mesecu, poput tokova lave.

Okruženje se takođe može prilagoditi, menjanjem hranljivih materija ili prilagođavanjem veštačkog osvetljenja.

Eksperiment je sproveden u maju prošle godine na Univerzitetu Floride.

Naučnici su od Nase dobili samo 12 grama od ukupno 382 kilograma mesečevog kamenja i tla koje su astronauti doneli sa šest Apolo letova.

Planira se eksperimentisanje i sa drugim biljkama.