Milijarderi zainteresovani za večni život, može li im nauka ispuniti želju

Većina ljudi ne želi da živi večno, jer bi im život dojadio kad sve iskuse i istraže. Tako tvrde ljudi koje je ispitao Šekar Bisvas, naučnik za analizu podataka iz Berlina. Nijednu osobu koju je pitao ne zanima večni život.

Interesovao bi ih, pak, dug život i to do stotinak godina. Naučnik kaže da bi voleo da umre lako i da ne bude nikome teret.

Većina naučnika se slaže da je smrt nemoguće izbeći ili zaustaviti. Ali može li se kvalitet života makar produžiti, tako da proces odumiranja traje kraće?

Zdraviji životni vek i kraće umiranje

Jedan deo nauke se bavi produženjem života. U to spada i homeopatija, uzimanje raznih multivitamina i preparata kako bi se poboljšao kvalitet života ili čak produžio. Kad neko pak, ko se lečio od neke bolesti homeopatijom umre, za to niko ne odgovara. Mnogi nadrilekari su se okoristili tuđom mukom prodajom izmišljenih lekova.

To su obično šarlatani, objašnjava doktor Nir Barzilai, šef Instituta za istraživanje starenja pri Medicinskom koledžu „Albert Ajnštajn“ u Njujorku. Barzilai se, sa druge strane, bavi gerontologijom, odnosno biologijom starenja. On već godinama posmatra grupu od 750 stogodišnjaka, a ima planove da studiju proširi na čak 10.000 ljudi.

Doktor ističe da gerontologe ne zanima „produženje života“, već nešto što bi se moglo nazvati „zdravstveni vek“. To je broj godina u kojima je osoba zdrava i sposobna da živi normalnim životom bez komplikacija ili bolesti.

Naučnici širom sveta procenjuju da je više od polovine smrtnih slučajeva u svetu posledica bolesti izazvanih starenjem, kao što su Alchajmer, kardiovaskularne bolesti, rak ili dijabetes. U industrijskim zemljama broj pacijenata koji boluju od ovih bolesti je sve veći i oni žive duže jer imaju pristup modernoj medicini.

Upravo zbog toga, naučnici poput Barzilaija traže način da produže broj zdravih godina, tako da smrt bude lakša i manje bolna.

Profesor medicine sa „Mejo“ klinike i predsednik Američke federacije za istraživanje starenja, Džems Kirklend, smatra da postoji način da se spreči nešto što se zove „multimortalitet“ na kraju života. To se dešava kada pacijent oboli od jedne dijagnoze, koja zatim izazove niz drugih komplikacija. Pred kraj života, pacijent ima nekoliko oboljenja koja mu otežavaju život.

Umesto toga, kraj života bi mogao da izgleda kao „trčanje nekoliko milja i zatim odlazak u večni san“. Taj proces bi se zvao kompresovana smrt, čime bi se skratilo trajanje odumiranja, koje danas kod mnogih traje godinama.

Lek koji uklanja mrtve ćelije

Sa druge strane, u studiji na stogodišnjacima koja traje više od dvadeset godina, Barzilai pokušava da uoči naznake koje bi pokazale kako je moguć tako dug životni vek.

Osim što ispitanici žive zdravo, oni doživljavaju na kraju kompresovanu smrt, te umiru u roku od nekoliko nedelja, a ne godina.

Ono što naučnika posebno čudi je činjenica da je među muškim ispitanicima više od polovine pušača, dok jedna trećina ženskih učesnica u studiji puši. Čak više od polovine je gojazno, a samo dva odsto su vegetarijanci. Među njima nema posebnog načina života. Barzilai ističe da zdrav način života igra svakako veliku ulogu u njihovoj dugovečnosti, ali nije jedini faktor.

Ovi stogodišnjaci takođe nemaju savršene gene, ili pak genetske mutacije koje ih štite od, na primer, Alchajmera. Oni samo razvijaju te bolesti mnogo kasnije od drugih.

U studiji se pokazalo da su neki od njih imali gene koji su sprečavali funkcionisanje hormona rasta, kaže Barzilai. On sada želi da identifikuje koji su to geni ili mutacije, koji izgleda da utiču na proces starenja. Time bi mogli da se razviju lekovi, koji bi eventualno mogli da utiču na starenje.

Barzilai je već u procesu testiranja leka metformina, koji se inače koristi za dijabetes, jer deluje da bi mogao da zaustavi neke efekte starenja u telu. To je samo jedan u nizu lekova koji su trenutno u eksperimentalnoj fazi.

Starenje je, inače, kombinacija procesa u telu. Poremećaj u podeli ćelija, pri čemu mrtve ćelije ne napuštaju organizam, već nastavljaju da se nagomilavaju u telu, jedan je od faktora starenja. Time dolazi do raznih upalnih procesa u telu.

Lekovi na kojima rade Barzilai i profesor Džems Kirklend su fokusirani upravo na pronalaženju načina koji bi onemogućio da stare, izumrle ćelije izazovu upalu u telu. „Ako bi neki od tih preparata zaista delovao, to naučno otkriće bi bilo na nivou otkrića antibiotika“, kaže Kirklend.

Milijarderi zainteresovani, nauka oprezna

Ovakva istraživanja posebno zapadaju za oko izuzetno imućnim ljudima. Tako Barzilaijevu studiju podržava mladi milijarder Džems Fikel, koji navodno stoji iza kriptovalute bitkoin. Tu je i rusko-izraelski milijarder Jurij Milner, koji podržava kalifornijski startap „Altos Labs“, koji se bavi istraživanjem starenja i naučnicima isplaćuje milionske plate da transformišu medicinu.

Tu je i "Calico Labѕ" koji je pokrenuo „Gugl“, ali do sada nije poznato da li je i do kakvog napretka došlo. Zatim postoji i istraživanje o podmlađivanju ćelija, kroz metodu replikacije, odnosno kloniranja.

Međutim, naučnici tvrde da i dalje postoji mnogo prepreka u istraživanju procesa starenja i razvijanja preparata koji bi ga zaustavili. Jedna od najvećih prepreka je činjenica da ćelija gubi karakteristike kada je klonirana. Čak iako dođe do nekog pomaka u istraživanju, biće potrebno dugo vremena da se bilo kakav preparat testira na životinjama i ljudima.

Za sada veći potencijal imaju lekovi koje istražuju Kirklend i Barzilai, a koji bi mogli potencijalno da utiču na zdraviji završetak životnog veka i brže umiranje. Proći će, međutim, minimum još jedna decenija pre nego što će moći ovi naučnici moći da utvrde da li ti lekovi imaju učinka.