Roza i mimoza

Kako decenije prolaze, mnogi negoduju povodom toga u šta se Osmi mart pretvorio - prilika da muškarci jednom godišnje izraze poštovanje prema ženama (u vidu cveća, bombonjere, ili još bolje, vaučera za omiljenu prodavnicu kozmetike) i da budu mirni ostala 364 dana kalendara.

Nesumnjivo je da ovakav kritički, pomalo i cinični stav ima opravdanja kada se uzme u obzir činjenica da borba, na čijim počecima stoje socijalistkinje i feministkinje poput Klare Cetkin i Roze Luksemburg, i dalje traje širom sveta. Međutim, cveće je u proslavi Dana žena imalo nešto drugačiju simboliku.

Tradicija darivanja cveća za Osmi mart započela je nakon Klarinih i Rozinih dana, prvog Osmog marta nakon završetka Drugog svetskog rata. Dve italijanske aktivistkinje Rita Montanjana i Tereza Matei odlučile su da Dan žena - u Italiji bolje poznat kao Festa della Donna - obogate jednim simboličnim gestom. Došle su na ideju da podare nešto drugim ženama kao znak međusobnog poštovanja i podrške, a dar je bila, nimalo slučajno, grančica mimoze.

Na prvom mestu, mimoza je odabrana jer cveta zimi, u februaru i martu, i veoma je zastupljena u mediteranskim zemljama. Rita i Tereza su smatrale da je mimoza prigodan cvet za obeležavanje

Dana žena u njihovoj zemlji upravo zbog toga što se mogao naći svuda u Italiji - „to je skroman cvet i raste širom naše zemlje". Na prvi pogled krhka, a zapravo izuzetno otporna i jaka biljka koja odoleva mnogobrojnim nepovoljnim uslovima, mimoza je simbolizovala specifičnu kombinaciju ženske nežnosti i snage, koje se prečesto vide kao suprotnosti koje isključuju jedna drugu.

Možda jeste vreme za promenu tradicija, ali pre njihovog odbacivanja, možda se ipak treba prisetiti njihovih izvornih značenja. A simboliku osmomartovskih mimoza verovatno bi odobrile i Klara i Roza.