Preminuo Lik Montanjer, virusolog koji je otkrio HIV

Doktor Montanjer se u poslednje vreme udaljio od kolega a tokom pandemije koronavirusa, istupao je sa stavom protiv vakcinacije, prenosi Njujork tajms.

Otkriće HIV-a počelo je u Parizu 3. januara 1983. To je bio dan kada je Montanjer, koji je rukovodio Odeljenjem za virusnu onkologiju na Institutu Paster, dobio deo limfnog čvora koji je uklonjen iz 33-godišnjeg muškarca obolelog od side.

Dr Vili Rozenbaum, pacijentov lekar, želeo je da uzorak pregleda dr Montanjer, a u tom trenutku za sidu se nije znao tačan uzrok, nije bilo dijagnostičkih testova i efikasnih tretmana. Mnogi lekari su, međutim, sumnjali da je bolest izazvana retrovirusom, vrstom koja se uvlači u DNK ćelije domaćina i preuzima kontrolu.

Iz ovog uzorka tim Montanjera je uočio krivca -  retrovirus koji nikada ranije nije viđen. Nazvali su ga L.A.V., za virus povezan sa limfadenopatijom.

Naučnici su potom, uključujući dr Fransoaz Bare-Sinus, koja je kasnije podelila Nobelovu nagradu sa Montanjerom, objavili su svoje značajno otkriće u izdanju časopisa Sajens od 20. maja 1983. godine, zaključivši da su neophodna dalja istraživanja da bi se dokazalo da L.A.V. izaziva sidu.

Sledeće godine, laboratorija koju je vodio američki istraživač dr Robert Galo, iz Nacionalnog instituta za zdravlje, objavila je četiri članka u jednom broju istog naučnog časopisa koji potvrđuju vezu između retrovirusa i side. Dr Galo je virus nazvao H.T.L.V.-III. Došlo je do početne zabune oko toga da li je tim Montanjera ili Galoa pronašla isti virus ili dva različita.

Otkriveno je da dva uzorka potiču od istog pacijenta, a ono što je nekada bilo drugarstvo između ta dva vodeća naučnika eksplodiralo je u globalnu javnu svađu, prelivši se iz naučnih krugova i u štampu. Argumenti oko pravog otkrića i prava na patent zaprepastili su javnost.

Dr Montanjer je tužio dr Galoa zbog korišćenja njegovog otkrića za patent u SAD. Tužba je rešena van suda, uz posredovanje Jonasa Salka, koji je godinama ranije bio umešan u sličnu bitku sa Albertom Sabinom oko vakcine protiv dečije paralize.

I dr Montanjer i dr Galo su podelili mnoge prestižne nagrade, među njima i nagradu za medicinska istraživanja Alberta Laskera 1986. godine, koja je odala počast dr Montanjeu za otkrivanje virusa i dr Galou što ga je povezao sa sidom. Iste godine, virus je zvanično dobio jedno ime H.I.V.

Godine 2002, činilo se da su dva naučnika rešila svoje rivalstvo, barem privremeno, kada su objavili da će zajedno raditi na razvoju vakcine protiv side. Zatim je usledila najava Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju 2008.

Nobelov komitet je dodelio po četvrtinu nagrade zajedno dr Montanjeru i doktorki Bare-Sino. Druga polovina dodeljena je dr Haraldu cur Hauzenu iz Nemačke „za njegovo otkriće humanih papiloma virusa koji izazivaju rak grlića materice.".