Virusi su svuda oko nas – nevidljivi, poneki opasni i veoma brojni

Oni su svuda oko nas. Nevidljivi, poneki opasni i veoma brojni. „Živo zverinje“ tako je Levenhuk, otac mikrobiologije, nazvao viruse. Klimatske promene, globalno zagrevanje i topljenje permafrosta, večno smrznutog tla, uticali su na to da se pojave i zaboravljeni, takozvani paleovirusi i bakterije, od kojih neki mogu da prouzrokuju oboljenja.

„Neki od njih su bili važne pošasti u istoriji. Takve su na primer bile velike boginje. Međutim, optimistično je da u laboratoriji taj virus nije mogao da bude umnožen, odnosno replikovan, tako da to ne predstavlja opasnost za naše zdravlje. Malo je drugačija situacija sa bakterijama“, objašnjava doc. dr Ina Gajić sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Ljudi su čak iskoristili ovu informaciju ili događaj da bi došli do nečega kao što je bio španski grip koji je bio jedna od najvećih epidemija koja se ikad desila čovečanstvu, tako što su jednostavno iskopali ljude na Aljasci koji su umrli od te bolesti, i onda su iz njihovih pluća uzeli uzorke i uspeli su da rekonstruišu, odnosno sekvenciraju taj virus, tako da su kasnije čak napravili i vakcinu“, navodi prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog.

Paleovirusi nisu pretnja ljudima

U julu su na Tibetu u otopljenom ledu naučnici izolovali tridesetak virusa starih i do 15.000 godina.

„Svi ti novodetektovani virusi bili su praktično oni koji izazivaju infekcije ameba, odnosno bakterija, ali ne i ljudi. Dakle, mala je šansa. Ne možemo isključiti, ali treba da pratimo i buduća istraživanja će nam reći nešto više o tome“, dodaje dr Gajić.

Zamrznuto tlo jeste velika riznica različitog biološkog materijala, ali uslovi za sada nisu takvi da bi prognoze bile strašne.

„Po nekom vrlo, vrlo, vrlo pesimističkom scenariju, ako zagrejemo planetu za nekih dodatnih pet-šest stepeni da bismo videli masovno otapanje permafrosta. U tom slučaju bi broj potencijalnih virusa i bakterija bio toliko veliki da bi potencijalno mogao da se nađe neki koji bi oživeo posle otapanja", napominje profesor Đurđević.

Zagađenje koje proizvodi čovek je veća pretnja

U samo jednoj kašičici vode iz okeana, nalazi se oko milion virusa, ipak oni nisu velika opasnost za sve organizme.

„More jeste ekološka niša u kojoj se nalazi ogroman broj mikroorganizama. Međutim, najveći broj virusa i nekih drugih mikroorganizama nisu infektivni za čoveka. Oni inficiraju neke životinje. Ono što je danas problem, to su zapravo otpadne vode koje se ulivaju u priobalju i ti virusi, odnosno bakterije, koji se nalaze u takvoj masi. Tako da oni jesu realna pretnja za zdravlje ljudi“, ističe mikrobiološkinja.

Viša temperatura na zemlji znači i više vlage u vazduhu, a to utiče na brže razmnožavanje i migracije pojednih organizama, posebno insekata.

„Menjaju svoja staništa, neretko se približavaju urbanim delovima naše planete, i to približavanje je povoljno za taj važan događaj da jedan mikroorganizam koji je do tada bio karakterističan samo za životinje se toliko promeni i bude adaptiran na čoveka“, dodaje dr Gajić.

„Mi već beležimo čak i u našoj zemlji neke promene koje su vrlo nepovoljne, u smislu da pojedini insekti koji prenose odgovarajuće zarazne bolesti, kao što je virus Zapadnog Nila, su se na neki način odomaćili“, napominje klimatolog.

Vreba li opasnost iz svemira

Prema mišljenju pojedinih naučnika, sve češći odlazak posada u svemir može da predstavlja opasnost zbog donošenja nepoznatih mikroorganizama na Zemlju.

„Mislim da u kosmosu ne postoje virusi i bakterije pošto je tamo zračenje toliko jako da ubija sve. Mi imamo ozonski omotač koji nas čuva od tog negativnog zračenja, tako da u tom smislu, nisam siguran šta se to transportuje od materijala prema Zemlji“, smatra profesor Đurđević.

„Zanimljivo je da su prethodnih godina u Međunarodnim svemirskim stanicama detektovane neke bakterije koje mogu da izdrže te ekstremne uslove, intenzivno zračenje, vrlo malu količinu hranljivih materija. Neke od njih su srodne bakterijama koje žive u moru, odnosno u zemljištu“, napominje doc. dr Ina Gajić.

Korona nam je pokazala da će preskakanje barijere vrste, odnosno prenos virusa sa životinja na ljude postati neminovnost.

„Da li će se neki mikroorganizam toliko promeniti i adaptirati, zavisi od toga da li se desila mutacija. A mutacije su slučajni procesi, ali od njenog kvaliteta zavisi koliko će se ona fiksirati, opstati i dalje razvijati. Pored tog prenosa na ljude, važno je i da se kasnije desi transmisija sa čoveka na čoveka – interhumana. E, to su preduslovi da se pojavi epidemija“, ističe dr Ina Gajić.

Susret sa novim virusima deo je ne tako daleke budućnost. Na nama je da virusnu infekciju prepoznamo na vreme, uspostavimo sistem za alarmiranje, ranu dijagnostiku, a pre svega da ne zaboravimo na prevenciju, koja je i u ovoj pandemiji, ključna.