Zašto je većina humanoidnih robota ženskog roda

Rodna neravnoteža u veštačkoj inteligenciji je sveprisutan trend koji je izazvao oštre kritike u medijima, čak je i Unesko upozorio na opasnosti ove prakse, jer bi mogao da ojača stereotipe o ženama kao objektima.

Ali postavlja se pitanje zašto objekti veštačke inteligencije dobijaju ženske karakteristike? Istraživači tvrde da ako želimo da obuzdamo masovnu upotrebu ženskog roda u veštačkoj inteligenciji, moramo bolje razumeti duboke korene ovog fenomena.

Učiniti neljudsko ljudskijim

U članku objavljenom u časopisu Psihologija i marketing, profesorka Silvi Boru, sa poslovne škole u Tuluzu, i njen tim tvrde da istraživanje o tome šta nas čini ljudima može pružiti novu perspektivu zašto se feminizacija sistematski koristi u veštačkoj inteligenciji.

Autori pretpostavljaju da tendencija da se žene više objektivizuju kroz veštačku inteligenciju nego muškarci, nije samo zato što se žene doživljavaju kao savršeni pomoćnici, već zato što ljudi na prvom mestu pripisuju više ljudskosti ženama nego muškarcima.

Zašto? Pošto se žene doživljavaju kao toplije i emotivnije od muškaraca, ženski rod objekata veštačke inteligencije doprinosi njegovom humanizovanju. Toplina i iskustvo (ali ne i kompetentnost) se zaista smatraju osnovnim kvalitetima čoveka, a koji nedostaju mašinama.

Polazeći od teorije dehumanizacije i objektivizacije, kroz pet studija sa ukupnim uzorkom od više od 3.000 učesnika istraživači su želeli da testiraju sledeće hipoteze:

– Ženama se generalno pripisuje više ljudskih osobina nego muškarcima, čak i u poređenju sa neljudskim entitetima (životinjama i mašinama);

– Žene roboti ocenjuju se pozitivnijim ljudskim kvalitetima od muških, i percipirane su kao više ljudske nego muški roboti, i u poređenju sa životinjama i mašinama;

– Pretpostavljena humanost ženskih robota u zdravstvenom kontekstu povećava percepciju jedinstvenosti njihovog tretmana, što dovodi do povoljnijih stavova ljudi prema rešenjima veštačke inteligencije.

Autori su koristili više različitih mera percipirane ljudskosti, u poređenju sa životinjama i mašinama. Druge mere su obuhvatile suptilnije i implicitnije pokazatelje percepcije ljudskosti, tako što su ispitanike pitali koji nivo emocija pripisuju muškim i ženskim robotima.

Za neke osobine se kaže da razlikuju ljude od mašina (na primer, „prijateljski“, „zabavne“), a druge osobine da razlikuju ljude od životinja (tj. „organizovane“, „ljubazne“). Takođe, istraživači su koristili i test implicitne asocijacije kako bi istražili da li je veća verovatnoća da će ženski roboti biti povezani sa konceptom „ljudi“, a ne „mašine“.

Duh u mašini

Autori su otkrili da se žene i ženski roboti doživljavaju kao više ljudski na većini suptilnih i svih očiglednih i implicitnih mera ljudskosti, takođe u otkrili da se muškarci i muškarci roboti percipiraju kao ljudskiji na negativnim dimenzijama suptilnih mera ljudskosti.

Uzeti zajedno, ovi rezultati ukazuju na to da žene roboti nisu samo obdareni pozitivnijim ljudskim kvalitetima od robota muškaraca (dobronamerni seksizam), već da se takođe percipiraju kao ljudskiji i da se očekuje da će biti spremnije da uvaže lične potrebe korisnika u konkretnoj situaciji.

Ovi nalazi mogu ukazivati na novo moguće objašnjenje zašto su ženski roboti favorizovani u odnosu na njihove muške kolege, pri čemu ljudi preferiraju ženske inteligentne mašine jer su takve mašine snažnije povezane sa ljudskošću.

Ako se ženstvenost koristi za humanizovanje neljudskih entiteta, ovo istraživanje sugeriše da tretiranje žena kao objekata u veštačkoj inteligenciji može biti upravo u prepoznavanju da to nisu. Popularna pretpostavka, koja se često naziva hipoteza dehumanizacije, jeste da je neophodno posmatrati članove van grupe kao životinje ili instrumente pre nego što ih objektivizujemo.

Drugim rečima, dehumanizacija bi bila preduslov za ostvarivanje objektivizacije, pri čemu se metama objektivizacije obično uskraćuje njihova ljudskost. Suprotno ovom dominantnom gledištu, transformacija žena u objekte u veštačkoj inteligenciji može se desiti ne zato što se žene doživljavaju kao podljudi, već zato što se percipiraju kao nadljudi na prvom mestu.

Stoga, široko rasprostranjena upotreba ženskog identiteta u artefaktima veštačke inteligencije može biti ukorenjena u implicitnom priznanju da se žene doživljavaju kao ljudi, i to više od muškaraca.

Objektivizacija žena u stvarnom svetu?

Istraživanje profesorke Boru i njenog tima zasniva se na onome što ljude čini ljudima u poređenju sa mašinama kako bi bolje razumeli duboke korene široko rasprostranjenog ženskog roda veštačke inteligencije.

Pošto su osećanja u samoj suštini naše ljudskosti, i zato što se smatra da žene imaju veću sklonost ka osećajnosti, autori smatraju da ženski rod objekata veštačke inteligencije čini da oni imaju jače ljudske karakteristike i da je veća verovatnoća da će uvažiti nečije potrebe.

Međutim, ovaj proces pretvaranja objekata u žene mogao bi da dovede do objektivizacije žena prenošenjem ideje da su žene objekti i jednostavna oruđa dizajnirana da zadovolje potrebe svojih vlasnika. Ovo potencijalno može podstaći više objektivizacije i dehumanizacije žena u nedigitalnom svetu.

Ovo istraživanje stoga pokušava da skrene pažnju na etičku dilemu sa kojom se suočavaju dizajneri veštačke inteligencije i kreatori politike: Kaže se da se žene u veštačkoj inteligenciji transformišu u objekte, ali insistiranje na ženskoj humanosti kod objekata veštačke inteligencije čini da oni izgledaju ljudskiji i prihvatljiviji.

Profesorka Silvi Boar smatra da dobijeni rezultati nisu posebno ohrabrujući za budućnost rodnog pariteta u oblasti veštačke inteligencije, niti za okončanje objektivizacije žena u ovoj oblasti.

Razvoj rodno neutralnih glasova mogao bi biti način da se odmakne od ženskog roda robota i zaustavi održavanje ovog dobronamernog seksizma. Drugo rešenje, slično Guglovom nedavnom eksperimentisanju, bilo bi nametanje podrazumevanog rodnog glasa, dodeljivanjem nasumično i sa jednakom verovatnoćom ili muškog ili ženskog inteligentnog robota korisnicima.