Čitaj mi!

Deca iz osetljivih grupa značajno su unapredila digitalne veštine uz program „Škole za 21. vek“

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, održana je konferencija na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o uticaju regionalnog programa „Škole za 21. vek“ na decu iz osetljivih grupa.

O rezultatima i preporukama za dalje unapređenje nastavnog plana, aktivnosti za učenike i nastavnike, kao i okruženja za učenje, govorili su: Kler Sirs, rukovoditeljica projekta „Škole za 21. vek" i zamenica regionalnog direktora za region šire Evrope British Council-a, Marinela Šćepanović, saradnica za inkluzivno obrazovanje Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Tanja Ranković, rukovoditeljica programa obrazovanja u Unicefu za Srbiju.

Tokom tri godine regionalnog programa „Škole za 21. vek", koji sprovodi British Council, a finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, skoro milion učenika uzrasta od 10 do 15 godina širom Zapadnog Balkana dobilo je priliku da unapredi veštine kritičkog mišljenja, rešavanja problema i programiranja, u čemu im je pomoglo 18.000 nastavnika i 4.000 direktora koji su prošli obuku u okviru projekta.

Program je obuhvatio sve osnovne škole na Zapadnom Balkanu i tako umanjio disparitete između ruralnih i urbanih sredina, podstičući decu iz ruralnih sredina da aktivnije učestvuju u nastavi, razvijaju nove veštine i unaprede svoje samopouzdanje.

Sa ciljem poboljšanja digitalne pismenosti i pripreme đaka za zanimanja budućnosti, svim osnovnim školama na teritoriji Zapadnog Balkana darovano je više od 100.000 mikrobit uređaja, džepnih računara koji omogućavaju učenje programiranja na zabavan i inovativan način. U više od dve hiljade škola obuhvaćenih projektom, osnovane su sekcije za programiranje na kojima učenici smišljaju kreativne i inovativne projekte koristeći mikrobit uređaje. Čak polovinu đaka na tim sekcijama čine devojčice.

Podstaknut pozitivnim povratnim informacijama koje ukazuju na snažne efekte programa na decu iz osetljivih grupa, British Council je sproveo istraživanje o uticaju programa širom Zapadnog Balkana. Istraživanje je pokazalo da je program „Škole za 21. vek" doprineo značajnom unapređenju analitičkih veština, kritičkog mišljenja i veština programiranja među decom iz osetljivih grupa, a naročito među devojčicama iz porodica niskog socio-ekonomskog položaja, koje ranije nisu imale priliku da koriste digitalne tehnologije. Zahvaljujući programu, učenici su dodatno podstaknuti da se obrazuju i pohađaju škole – posebno deca sa ozbiljnim poteškoćama u učenju i deca iz veoma ugroženih zajednica, čija je motivacija prethodno bila umanjena zbog osećaja isključenosti, nesigurnosti i neravnopravnosti. Deca su razvila društvenu osetljivost i empatiju prema svojim drugarima sa invaliditetom tokom izvođenja zajedničkih projekata, što je takođe uticalo na njihovo dalje učešće u inicijativama za podršku đacima iz ranjivih grupa. Usled sticanja novih veština i snažnog osećaja napretka i uspeha, deca su dobila i veću želju za učenjem, kao i veće samopouzdanje.

Pored toga, nastavnici koji su prošli obuke u okviru programa ističu da je sama upotreba mikrobit tehnologije u različitim nastavnim predmetima unapredila učenje i kapacitete dece da primećuju veze između različitih predmeta. Nove nastavne metode i interaktivnije obrazovne tehnike, prema rečima nastavnika, doprinele su i tome da đaci više učestvuju na časovima i umaju proaktivniji pristup učenju. Istaknuta je i važnost sistematskog uključenja mikrobit uređaja u redovni nastavni plan, budući da rad sa mikrobitom podržava grupni rad, zbližava učenike i nastavnike i pomaže nastavnicima da ostvare nastavne ciljeve sa svim učenicima na kreativan i zanimljiv način.

Još jedna važna oblast koju je potrebno dodatno razvijati podrazumeva veću vršnjačku podršku u učenju, jer deca često ostvaruju veće koristi kada rade sa nekim ko im je bliži uzrastom i interesovanjima. Takav način učenja ima brojne prednosti: deca pokazuju veće interesovanje za rad i ostvaruju bolje rezultate, smanjuju predrasude prema učenicima koji imaju problem u učenju, uče da uvažavaju različitosti i neguju toleranciju i stiču samopouzdanje i sigurnost u radu. Pored unapređenja informaciono-komunikacione infrastrukture u školama, kao značajna stavka ističe se potreba da se obuči veći broj nastavnika ili da se u školama osnaže procedure koje nastavnike podstiču da sarađuju i razmenjuju znanja sa kolegama.

Radi bolje primene novih tehnika, posebno kod dece sa poteškoćama u učenju, važno je da se program obuka proširi barem jednim modulom, koji će se baviti primenom ovih tehnika u radu sa decom iz ranjivih grupa, prevazilaženjem izazova u primeni tehnika KMRP i uključivanjem te dece u programiranje. Kao veoma važan zaključak istaknuta je i neophodnost veće podrške devojčicama u povećanju interesovanja za sticanje veština i učešće u STEM oblastima obrazovanja. Rezultati istraživanja pokazuju da je inkluzivna odlika programa dovela do značajnih poboljšanja digitalne pismenosti i unapređenja analitičkih veština i veština programiranja kod dece iz ranjivih grupa.