Viminacijum je ostavio traga u materijalnoj i duhovnoj narodnoj tradiciji

Mnoga sveta i kultna mesta povezana su sa antičkim lokalitetima, a njihov uticaj se prenosi i na narodnu tradiciju i materijalno i duhovno. U zidovima manastira Rukumije prepoznaje se antički materijal koji verovatno potiče sa obližnjeg Viminacijuma, a posebno ga ukrašava stela sa likom meduze.

Manastir je više puta rušen i obnavljan.

„Rukumija je po predanju zadužbina Svetog kralja Milutina, a po narodnom je vezan za Svetu mučenicu Jelicu koja nije kanonizovana, ali se ovde poštuje kao svetiteljka“, navodi jeromonah Simeon Stančevič, starešina i duhovnik manastira Rukumija.

„Ono što je zanimljivo jeste da je za ovu spoliju meduze vezana legenda zabeležena u narodnoj poeziji koja podrazumeva upravo priču o toj sestri Jelici i o njenoj tragičnoj smrti. Ona je živela sa dvojicom braće, veleposednika. Jedan od njih, Pavle, kada se oženio, ne znamo kako se zvala, ali ona je bila zavidna na ljubav koju braća iskazuju prema sestri i počela je da joj smešta različite neprilike, do te mere da je žrtvovala čak i sopstveno dete, ne bi li nju okrivila. Kazna za Jelicu je bila da su je rastrgli konji“, objašnjava dr Jelena Anđelković Grašar, naučni saradnik Arehološkog instituta u Beogradu.

Pošto na kroterijama ove spolije postoje dva konjanika, dodaje arheološkinja, a glava meduze se nalazi između dve golubice koje uglavnom simbolizuju mučeništvo, narod je spontano, verujući u kult Jelice, počeo da prepoznaju nju u liku meduze.

„Tako je meduza u ovom smislu dobila jednu potpuno novu funkciju i novo značenje“, napominje dr Jelena Anđelković Grašar.

Isprepletenost legendi i narodnih predanja očuvana je do danas. Vrlo često nose zajedničke motive i simbole. Simbol meduze, koji je bio karakterističan u antičko doba, utkan je i u legende sa ovih prostora. I na fasadi manastira Nimnik se mogu prepoznati kameni blokovi sa ruševina Viminacijuma.