Sveži dokazi o (ne)postojanju „Planete devet"

Istraživači su objavili rezultate šestogodišnjeg istraživanja spoljnog Sunčevog sistema, poznatog kao Istraživanje tamne energije, koristeći teleskop u Međuameričkoj opservatoriji Sero Tololo u čileanskim Andima.

Pretraga je utvrdila 815 transneptunskih objekata, pri čemu je 461 objekat prvi put prijavljen u novom istraživačkom radu.

Transneptunski objekti su važni jer njihovim ispitivanjem, analizom kretanja i orbita, mogu da se razotkriju gravitacioni uticaji takozvane Planete devet.

Prošlog meseca, drugi tim stručnjaka utvrdio je moguću lokaciju „Planete devet“, za koju su naveli da je udaljena oko 76,5 milijardi milja od Sunca i da je po masi oko deset puta veća  od Zemlje.

Istraživanje tamne energije je posmatrački projekat na južnoj hemisferi osmišljen za proučavanje ubrzanja univerzuma, koji je počeo 2013. godine.

Međunarodni napori imaju za cilj mapiranje stotina miliona galaksija, otkrivanje hiljada supernovih i pronalaženje obrazaca kosmičke strukture koji otkrivaju prirodu misteriozne tamne energije, koja ubrzava širenje našeg svemira.

Astronomi koriste izuzetno osetljivu digitalnu kameru od 570 megapiksela, "DECam", montiranu na teleskop Blanko u Čileu.

Novo istraživanje sproveo je dr Pedro Bernardineli sa Odeljenja za fiziku i astronomiju Univerziteta u Pensilvaniji.

Novi istraživački rad izveštava i o kosmičkim fenomenima koji su mnogo bliže našoj „kući",  a to su transneptunski objekti, koji se prate tokom šest poslednjih godina.

„Važan detalj je da, kada osmatrate nebo, ne vidite samo ono što tražite već i druge stvari koje se nalaze u istoj oblasti, a koje bi mogle biti bliže ili dalje od vašeg odredišta", rekao je dr Bernardineli.

„Dakle, vidimo sve, od aviona do asteroida do transneptunskih objekata, kao i zvezde i udaljene galaksije. Tako da možemo koristiti podatke za pronalaženje drugih stvari", dodao je.

Veruje se da se ovi objekti sastoje od mešavine stena, amorfnog ugljenika, leda, vode, i metana. Smatraju se nasleđem procesa formiranja Sunčevog sistema.

Teoriju o „Planeti devet“ su prvi put dali stručnjaci sa Kalifornijskog tehnološkog instituta 2014. godine kada su otkrili da se transneptunski objekti „ponašaju neuobičajeno".

Do danas, međutim, astronomi imaju samo teoretske dokaze o postojanju „Planete devet“.

Na samoj granici našeg Solarnog sistema, izvan Neptunove orbite, neobične pojave su zabeležene kada je primećeno da se neki kosmički objekti kreću drugačije od svih ostalih tela, bez objašnjenja o uzroku.

Jedna od hipoteza je i ta da navedeno kretanje izaziva „Planeta devet“, koja je još „neviđena".

Neki eksperti imaju drugačija objašnjenja, i veruju da na kretanje tih nebeskih tela umesto jednog velikog objekta može zapravo da utiče kombinovana gravitaciona sila više malih objekata.

Alternativna hipoteza je da ne postoji jedna džinovska planeta, već da je neravnoteža posledica kombinovanog gravitacionog uticaja mnogo manjih objekata.

Grupa istraživača je u maju 2020. navela da nova planeta možda nije ništa drugo do – privid.

Oni su sugerisali da se radi o „kolektivnoj gravitaciji", prostranom disku sa ledenim krhotinama sačinjenim od miliona sićušnih tela.