Građevine na Marsu i Mesecu ćemo graditi od astronautske krvi, znoja i suza

Kombinacija ovih biokompozitnih materijala je čak jača od uobičajenog betona, a bila bi pogodna za pravljenje građevina na drugim svetovima – ukoliko bi astronauti prihvatili da budu donori.

Ovo pokazuje da građevinski materijal može da se pronađe na mestima gde nikada ne biste pomislili da se nalazi.

To i nije nova ideja - životinjska krv korišćena je da veže malter u srednjem veku, ali to rešenje nije realno u scenariju svemirskih kolonija. Međutim, može da pomogne u rešavanju ogromnog problema osnivanja kolonija.

„Naučnici pokušavaju da razviju održivu tehnologiju za proizvodnju materijala poput betona na površini Marsa, ali nikada nismo prestali da razmišljamo da je odgovor na to u nama samima“, kaže inženjer materijala Aled Roberts sa Univerziteta u Mančesteru.

Nošenje materijala sa Zemlje je ravno nemogućem, jer bi za tu namenu morala da se preveze ogromna količina.

Raniji eksperimenti pokazali su da regolit (rastresiti sloj heterogenog materijala koji prekriva čvrstu stenu) sa Marsa i Meseca može da se koristi kao građevinski materijal, ali je potrebno nešto da ga veže.

Prošle godine međunarodni tim naučnika otkrio je da urea u ljudskom urinu pomaže u plastifikaciji betona, čini ga manje krhkim, fleksibilnijim, samim tim i izdržljivijim na mehanički stres.

Roberts i njegov tim otišli su korak dalje i dobili „astrokrit“, koristeći protein albumin, koji može da se nađe u krvnoj plazmi.

Pomešavši ga sa regolitom i drugim jedinjenjima proizveli su materijal koji je snage 25 megapaskala – uobičajeni beton je između 20 i 32 megapaskala.

Dodavanjem uree doprineli su da snaga novog materijala bude 39,7 megapaskala.