Zvezda padalica je meteor, ali ono što padne na Zemlju je meteorit

Na nebu iznad Rijeke, pre desetak dana kamere hrvatske meteorske mreže su snimile vatrenu kuglu i pratile je do njenog pada. U izveštaju stoji da je oko 150 grama meteorita palo negde u planinama jugoistočno od Rijeke na neprohodnom i opasnom terenu, pa se potraga za meteoritom neće organizovati.

„U pitanju je jedan izuzetno sjajan meteor, u klasi je bolida, odnosno vatrenih lopti, i sjaj takvog objekta može da bude jači i od sjaja Meseca, a ono što ostane iza njih su meteroriti“, objašnjava gost Jutarnjeg programa, astronom Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

U međuplanetarnom prostoru se kreće veliki broj malih tela koji se nazivaju meteoroidi.

Kada takvo teleo dospe u Zemljinu atmosferu, ono usled interakcije, u procesu ablacije, sagori i ostavi svetao trag. Ta svetlosno-akustična pojava naziva se meteor.

Ako ovo telo u potpunosti sagori, na površinu Zemlje će pasti u vidu fine prašine, a ukoliko ostane neki njegov deo i padne na Zemlju, to se naziva meteorit.

Meteori ili zvezde padalice, kako ih popularno nazivamo, nisu retka pojava i gotovo svake noći se može primetiti neki sporadični meteor.

„Ovaj u Hrvatskoj je sticajem okolnosti koincidirao sa vrhuncem meteorskog roja Perseida koji je bio u noći između 12. i 13. avgusta, ali nije pripadao tom roju“, dodaje Simonović.

Kako razlikovati obično od nebeskog kamenja?

Mnogi misle da su pronašli meteorite, ali oni se jako teško pronalaze i nije ih lako razlikovati od običnog erodiranog kamenja, naglašava sagovornik Bojane Marković. Da bi se utvrdilo da je u pitanju nebesko kamenje potrebno je preseći deo meteorita i izložiti ga kiselini i na osnovu reakcije može da se utvrdi da li je običan ili nebeski kamen.

„Oni su delimično i magnetični, ali ima i na Zemlji magnetičnog kamenja, tako da to ne može biti jedini kriterijum“, napominje astronom.

U Prirodnjačkom muzeju se nalazi kolekcija meteorita pronađenih na teritoriji Srbije. Tri najveća su sokobanjski, jedan od prvih zabeleženih, zatim jedan koji je pronađen na planini Jelici i jedan iz Danilovgrada iz 1948. godine. Oni su prilično veliki i deo su jedne veće celine.

Šta je potrebno da i Srbija dobije meteorsku mrežu?

Srbija nema meteorsku mrežu mada bi to bilo izuzetno korisno sa naučne strane, naglašava Branko Simnonović. 

„Na stanici Vidojevica postoji jedna olskaj kamera koja beleži takve pojave, ali da bi se meteoriti otkrivali i pronalazili neophodno je da postoji meteorska mreža. To što je Srbija nema u suštini je razlog novac, mada nije u pitanju tako veliki izdatak, kako bi se moglo pomisliti“, ističe gost Jutarnjeg programa. 

Meteorska mreža je složen i specifičan sistem velikog broja olskaj kamera koje pokrivaju celo nebo. Važno je da oprema bude vrlo osetljiva, odnosno da prijemnik bude dovoljno osetljiv da uoči odgovarajuću pojavu.

Drugi deo mreže čini softver, odnosno sistem koji automatski beleži i prepoznaje takve objekte i procenjuje parametre koji su važni za konačnu triangulaciju, ali i da filtrira objekte koji nisu meteori, a kojih na nebu danas ima veoma mnogo.