Naučnici prvi put uspeli da uoče svetlost sa druge strane crne rupe

Naučnici u su u novom istraživanju odlučili da prate neobičan efekat kada svetlost „odjekuje“ oko crne rupe. Do otkrića svetlosti s druge strane crne rupe se došlo pošto su naučnici pregledali snimke iks zraka koje je u svemir izbacila supermasivna crna rupa koja se nalazi u središtu galaksije udaljene 800 miliona svetlosnih godina od nas.

Ti iks zraci su se kretali po veoma čudnom obrascu: posle svetlih, plamtećih iks zraka, pojavili bi se manji, potpuno drugih „boja“ nego oni vidljiviji.

Na snimcima je izgledalo kao da se ti iks zraci reflektuju sa druge strane crne rupe, napominje astrofizičar Den Vilkins sa Univerziteta Stanford. Ali i ta pojava bi delovala veoma neobično, s obzirom na to da su crne rupe poznate po tome da proždiru svetlost, a ne da su izvor svetlosti.

„Svako svetlo koje uđe u crnu rupu ne izlazi, što znači da ne bi trebalo da vidimo bilo šta iza crne rupe“, navodi Vilkins u svom radu.

Ali tu je i druga, manje poznata karakteristika crnih rupa zašto je moguće videti iks zrake.

„Razlog zašto to vidimo je taj što ta crna rupa iskrivljuje prostor, savija svetlost i uvija magnetna polja oko sebe“, objašnjava Vilkins.

To da se sa druge strane crne rupe može otkriti svetlost predvidela je Ajnštajnova teorija opšte relativnosti. Ali to zapravo nikada do sada nije zabeleženo, i ovo je prvi put da je primećeno kako svetlost direktno dolazi iza crne rupe.

Istraživanje je započeto s malo drugačijim ciljem proučavanja svetlosti koja se formira oko crne rupe: korone koja se obavija oko nje dok rupa usisava materiju u sebe. Ta korona je jedan od najsjajnijih kontinuiranih izvora svetlosti u svemiru, koja izbacuje iks zrake koji se zatim koriste za analizu same crne rupe.

Istraživači misle da korona nastaje kada gas upadne u crnu rupu i zagreje se do temperature od milion stepeni. To je tako visoka temperatura koja dovodi do toga da se elektroni otrgnu iz atoma i formiraju ogromna lučna i vrtložna magnetna polja koja se raspadaju.

„Ovo magnetno polje koje se veže, a zatim se približi crnoj rupi, zagreva sve oko sebe i proizvodi te elektrone velike energije koji zatim proizvode iks zrake“, navodi Vilkins.

Ali ti manji odbljesci su iznenadili naučnike – pa su nastavili sa istraživanjem čije rezultate su objavili, kao i podatak da su uspeli da zabeleže privu pravu svetlost s druge strane crne rupe.

„Nekoliko godina sam gradio teorijska predviđanja kako se ovi odjeci svetlosti pojavljuju“, navodi astrofizičar. „Već sam ih video u teoriji koju sam razvijao, pa sam, kad su zabeleženi na snimcima teleskopa, mogao da otkrijem vezu“, zaključuje Vilkins.

Studija ‘Light bending and X-ray echoes from behind a supermassive black hole' objavljena je u časopisu Nejčr.