Otkriće lobanje „Čoveka zmaja“ u Kini, upotpuniće porodično stablo ljudske vrste

Istraživači su objavili da fosilizirana lobanja stara najmanje 140.000 godina otkriva novu vrstu drevnog čoveka što bi potencijalno moglo da promeni poglede naučnika na to kako je – čak i gde je – evoluirala naša vrsta, Homo sapijens.

Lobanja je pripadala odraslom muškarcu koji je imao mozak velike zapremine, masivan greben obrva, duboko postavljene oči i debeo zaobljen nos. Lobanja je ležala skrivena u napuštenom bunaru u Kini punih 85 godina gde ju je ostavio radnik koji ju je otkrio na gradilištu.

Istraživači su novu vrstu nazvali Homo longi i nadenuli joj nadimak Čovek zmaj po području oko reke Zmaj na severoistoku Kine gde je i otkrivena.

Istraživački tim smatra da je homo longi, a ne neandertalci, izumrla ljudska vrsta koja je uglavnom usko povezana sa našom. Ako se to potvrdi, to bi promenilo način na koji naučnici objašnjavaju poreklo Homo sapijensa, koji je godinama izgrađivan na osnovu fosilnih otkrića i analize drevne DNK.

Otkriće o kome svaki naučnik mašta

Ali jedan broj stručnjaka osporio je ovaj zaključak objavljen u tri rada koja su pružila prvi detaljan pogled ovog fosila. Ipak, mnogi i dalje veruju da bi ovaj nalaz mogao da pomogne naučnicima da rekonstruišu ljudsko porodično stablo i kako je nastala naša vrsta, Homo sapijensa.

Svi stručnjaci koji su pregledali podatke objavljene u pomenute tri studije, smatraju da je ovo veličanstven fosil.

„To je prelepa stvar“, navodi Džon Hoks, paleoantropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison. „Veoma se retko nalaze ovakvi fosili, sa licem u tako dobrom stanju. Svako od nas mašta o tome da pronađe ovakvu stvar“.

Skriveno blago

Davne 1933. godine radnik koji je radio na gradilištu mosta u gradu Harbin otkrio je neobičnu lobanju. Verovatno je čovek – čije ime porodica nije htela da otkrije – prepoznao da je pronašao nešto dragoceno. Samo četiri godine ranije, istraživači su u blizini Pekinga pronašli drugu lobanju, nazvanu Pekinški čovek, koja je možda bila putokaz kako su narodi Azije povezani sa svojim evolucionim pretečama.

Radnik je lobanju, umesto da je preda japanskim vlastima koji su u to vreme okupirali severoistočnu Kinu, odlučio da je sakrije. Decenijama nikome nije spominjao skrivenu lobanju. U izveštaju o pronalasku fosila, autori pretpostavljaju da se pronalazač stideo što je radio za japanske okupatore.

Neposredno pre nego što će preminuti, 2018. godine, radnik je porodici otkrio gde je sakrio fosil. Oni su ga pronašli u bunaru i poklonili Geološkom muzeju Hebei, gde su naučnici odmah mogli da vide koliko je dobro očuvan.

Kojoj vrsti je pripadao

Istraživači tvrde da je lobanja pripadala Homo longiju, prilično visokoj odrasloj osobi. Tvrde da je imao ravne obraze i široka usta. Sa lobanje nedostaje donja vilica, ali istraživači na osnovu gornje vilice Čoveka zmaja i drugih fosiliziranih ljudskih lobanja zaključuju da nije imao izraženu bradu. Kažu i da mu je mozak bio oko sedam odsto veći od mozga današnjih ljudi.

Istraživači tvrde da anatomske karakteristike Čoveka zmaja nisu pronađene ni u jednoj prethodno imenovanoj vrsti hominina, lozi dvonožnih majmuna koji su se razvili od drugih afričkih majmuna i kasnije postali vrsta sa većom zapreminom mozga koje su se razvijale širom planete.

„Dovoljno je prepoznatljiv po tome što je druga vrsta“, kaže Kristofer Stringer, paleoantropolog iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu i koautor dva od tri rada o Čoveku zmaju.

Naučnici su analizirali hemijski sastav fosila i utvrdili da je star najmanje 146.000 godina, ali ne stariji od 309.000 godina.

Komplikovano evoluciono porodično stablo

Danas je planeta dom samo jednoj vrsti hominina – Homo sapijensa. Ali Čovek zmaj je živeo u vreme kada su koegzistirale brojne drastično različite vrste hominina, uključujući homo erektusa – uspravnog čoveka sa mozgom koji je bio dve trećine u odnosu na naš – kao i sićušni hominini uključujući homo nalede u Južnoj Africi, homo floresiensis u Indoneziji i homo luzonensis na Filipinima.

Iz tog perioda potiču i najstariji fosili Homo sapijensa. Neandertalci – koji su takođe imali dovoljno veliki mozak i umeli da izrađuju alate – kretali su se od Evrope do Centralne Azije tokom perioda kada je možda živeo i Čovek zmaj.

Denisovci unose pometnju

Poslednjih godina, analize fosilizirane DNK takođe su otkrile još jednu ljudsku liniju u ovom periodu, Denisovce. DNK je uglavnom potekao iz izolovanih zuba, delova kostiju, čak i zemlje. Međutim, ti ostaci nisu dovoljni da nam pokažu kako su izgledali Denisovci.

Fosil koji najviše obećava, a koji je do sada otkriven i koji bi mogao da rekonstruiše Denisovce potiče iz pećine na Tibetu: masivna vilica sa dva kutnjaka, čija je starost datirana na najmanje 160.000 godina. Godine 2019. naučnici su izolovali proteine iz vilice koji upućuju na zaključak da pripadaju Denisovcu, a ne modernom čoveku ili neandertalcu.

Ovaj molekularni dokaz – u kombinaciji sa fosilnim ostacima – navodi na zaključak da su zajednički preci Homo sapijensa, neandertalca i Denisovca živeli pre 600.000 godina.

Naša loza se sama odvojila, a onda su se pre 400.000 godina razišli neandertalci i Denisovci. Drugim rečima, neandertalci i Denisovci bili su nam najbliži izumrli rođaci. Oni su se čak i međusobno mešali sa precima modernih ljudi, i mi danas nosimo delove njihove DNK.

Sve više nedoumica

Ali mnoge zagonetke još uvek ostaju nerešene iz ove faze ljudske istorije – posebno u istočnoj Aziji. Tokom poslednjih nekoliko decenija, paleoantropolozi su pronašli brojne fosile, mnoge nepotpune ili oštećene, koji imaju neke osobine zbog kojih izgledaju poput naše vrste i druge odlike koje sugerišu da pripadaju negde drugde na porodičnom stablu hominina.

Katarina Harvati, paleoantropolog sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj, koja nije bila uključena u novu studiju, smatra da bi lobanja Čoveka zmaja mogla „da pomogne u razjašnjavanju nekih zabuna“.

Da bi utvrdili kako se homo longi uklapa u ljudsko porodično stablo, naučnici su uporedili njegovu anatomiju sa 54 fosila hominina. Istraživači su otkrili da pripada lozi kojoj pripada i vilica otkrivena na Tibetu, a koja je identifikovana kao Denisovac.

Lobanja je bila još sličnija delu lobanje otkrivenom 1978. godine u kineskom okrugu Dali, koji datira unazad 200.000 godina. Neki istraživači su smatrali da je fosil Dali poreklom homo sapijens, dok su drugi smatrali da pripada starijoj lozi. Drugi su čak fosil nazivali novom vrstom, homo daliensis.

Da li nam je Čovek zmaj najbliži rođak

Autori novih studija tvrde da Čovek zmaj, tibetanska vilica i Dali lobanja pripadaju jednoj lozi – onoj koja je najbliža grani naše vrste. Iako je homo longi imao prepoznatljive osobine, s nama je delio i osobine, kao što je ravno lice zavučeno ispod čela, umesto da viri, kao što je to bio slučaj sa neandertalcima.

„U nauci je široko prihvaćen stav da neandertalci pripadaju izumrloj lozi koja je najbliži srodnik naše vrste. Međutim, naše otkriće upućuje na to da je nova loza koju smo identifikovali i koja uključuje i homo longija stvarna sestrinska grupa homo sapijensu“, navodi Ksijun Ni, koautor studija i paleoantropolog pri Kineskoj akademiji nauka.

Da li je Čovek zmaj u stvari Denisovac

Ovi zaključci raspramsali su raspravu među paleoantropolozima – uključujući autore novih radova.

Na prvom mestu raspravlja se o nazivu vrsta, jer naučnici insistiraju da se poštuju stroga pravila u tom pogledu.

Drugi naučnici pak, smatraju da sličnost između vilice pronađene na Tibetu, sa proteinima sličnim Denisovcu, i lobanja iz Harbina ukazuju na stvarni identitet Čoveka zmaja.

„Kada sam prvi put video sliku fosila, mislio sam, sada konačno znamo kako su izgledali Denisovci“, rekao je Filip Ganc, paleoantropolog sa Instituta „Maks Plank“ za evolucionu antropologiju u Lajpcigu.

Karen Bab, paleoantropolog sa Univerziteta Midvestern u Arizoni, se slaže sa ovim stavom: „Harbin više liči na Denisovca“.

Ali ni tu nije kraj

Čak i ako je Čovek zmaj u stvari Denisovac, ostaje još mnogo zagonetki za odgonetanje. DNK Denisovaca jasno pokazuje da su njihovi najbliži rođaci bili neandertalci. Nova studija, koja se umesto toga temelji na fosilnoj anatomiji, umesto toga pokazuje da su Homo longi i Homo sapijens bliže povezani jedni s drugima nego sa neandertalcima.

„Mislim da su genetski podaci u ovom slučaju pouzdaniji od morfoloških podataka“, tvrdi Bense Viola, paleoantropolog sa Univerziteta u Torontu, koji nije bio uključen u novu studiju.

„Očigledno je da se nešto ne podudara“, priznao je dr Stringer. „Važno je prepoznavanje treće ljudske loze u istočnoj Aziji, sa svojom prepoznatljivom kombinacijom karakteristika“.

Jedan od načina da se reši misterija Čoveka zmaja bio bi dobijanje DNK iz njegove izuzetno sačuvane lobanje. Dr Stringer kaže da je spreman za još iznenađenja.

„Biće to veoma komplikovan zaplet“.