Rover „Radoznali“ uspeo da snimi blještave oblake na Marsu

Naša susedna, Crvena planeta je suva, ledena pustinja, ali u njenoj tankoj atmosferi još uvek ima oblaka koji se formiraju dovoljno često i utiču na njenu klimu. Marsovski oblaci razlikuju se od onoga na šta smo navikli na Zemlji, gde se kišni oblaci uglavnom sastoje od vodene pare. Na Marsu se oblaci sastoje od sitnih komadića leda koji se kristališu oko mineralnih čestica prašine.

Pre dve zemaljske godine, Nasin rover „Radoznali“ je uočio oblake koji su preleteli iznad njega ranije nego što se očekivalo. U martu, dok je Crvena planeta prolazila kroz isto marsovsko godišnje doba, robotski istraživač, veteran, je imao spremne kamere uperene za opsežno snimanje neba.

Ovi snimci su doveli do nekih neobičnih zaključaka o prirodi atmosferskih pojava na Marsu, izvestio je Nasin tim.

Činilo se da su oblaci sveže formirani i da putuju na većoj nadmorskoj visini od uobičajene, od oko 60 kilometara. Temperatura u tom delu atmosfere je dovoljno niska da dođe do kristalizacije ugljen-dioksida.

Kristalizovan ugljen-dioksid nije neobična pojava na Marsu. U stvari, njegove polarne kape, koje se sastoje od zaleđene vode, prekrivene su relativno tankim slojevima zaleđenog ugljen-dioksida.

Tokom marsovskog leta, taj zaleđeni ugljen-dioksid isparava, dok je onaj na južnom polu trajan, mada mu debljina varira u zavisnosti od sezone.

Oblaci koje je „Radoznali“ fotografisao bili su takođe neobični i zbog sjaja i boje koja se prelivala u svim bojama duge, što se ne dešava tako često na Marsu. Do ove pojave dolazi zato što kristali leda propuštaju svetlost zalazećeg Sunca.

„Uvek me zadive te boje koje se pojavljuju – crvena, zelena, plava i ljubičasta“, rekao je Mark Lemon, naučnik koji se bavi proučavanjem atmosfere u Svemirskom naučnom institutu u Boulderu, u Koloradu.